ALAT ILI ORUŽJE Da li veštačka inteligencija može zauvek da obriše tradicionalne medije? Konferencija o budućnosti medija u eri veštačke inteligencije
Pre samo tri godine raspravljalo se o tome da li veštačka inteligencija može da utiče na medije. Tada je moć AI delovala apstraktno, ali danas se više ne postavlja takvo pitanje. Sada se pitamo, kako menja medije?
Druga međunarodna konferencija o ulozi veštačke inteligencije u medijima AIMedia2026 održana je danas u zgradi Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu.
Ovogodišnja konferencija okupila je sagovornike iz različitih sfera i tako otvorila nove prozore za shvatanje ogromnog uticaja AI.
Veštačka inteligencije se uvukla u svaku poru našeg društva, da je gotovo nemoguće zamisliti svakodnevnicu bez pisanja četbotovima. Ipak, ona ne nudi samo prostor za klasično pretraživanje.
Moć AI jeste i u tome što danas farmaceutska industrija može da proizvodi nove lekove i tako zauvek promeni ljudske živote.
Veštačka inteligencija - Alat ili oružje?
Rusmir Nefić, izvršni direktor CNBC DACH, CEO i jedan od ljudi koji su razvijali velike medijske projekte širom Evrope, zajedno sa dr Xiaoqing Bai profesorkom na Fakultetu za komunikacije iz NR Kine, istakao je da je poverenje publike ključna stvar, ali i osnovni postulat novinarstva. AI i različiti četbotovi ne garantuju tačnost informacija, čime se krši novinarska etika.
- Novinari treba da budu odgovorni za kreiranje sadržaja. Urednik mora da odobri finalni sadržaj, samim tim, nemoguće je da AI zameni čoveka - naglasio je Nefić, navodeći da se AI može koristiti za preuzimanje napornih zadataka, poput prevođenja, dok kreiranje finalnog projekta mora da bude u rukama novinara.
Zakon o upotrebi veštačke inteligencije - Kako zaštititi podatke?
Da profesije ne treba da strahuju od uvođenja inovativnih stvari, rekao je i dr Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu naglašavajući da "treba da koristimo alate koji su nam na raspolaganju, jer je njihova svrha da shvatimo da mnoge profesije, poput novinarstva, predstavljaju kreativno stvaranje".
Jovanović je najavio i Zakon o upotrebi veštačke inteligencije, o kome se već ranije govorilo, a plan je da u narednim godinama stupi na snagu. Istakao je da su mnoge institucije uključene u taj proces.
- Treba da vodimo računa o zaštiti podataka, osim toga bitno je da svaki sadržaj koji je kreiran uz korišćenje alata AI bude obeležen. Ipak, ne treba da Srbiju preregulišemo, jer bismo stvorili kontraefekat. Neophodno je da krenemo sa nekim zakonom koji neće biti striktan. Neke medijske kuće imaju portale koji su u potpunosti AI generisani, ali ukoliko ih publika ne prihvati, uzaludno je - rekao je direktor.
Saopšteno je da bi Novi Sad u narednom periodu mogao da dobije državni DATA centar, kao i da bi odluka o pripremi dokumentacije za realizaciju projekta uskoro mogla da bude doneta.
"Informacija se može ubrzati, ali se odgovornost ne može poništiti"
U uvodnom obraćanju predsednika Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, dr Balinta Juhasa, apostrofirano je da nikada nije bilo lakše kreirati sadržaj, ali nikada nije bilo važnije razlikovati istinu od lažnih informacija i da će ključnu ulogu odigrati čovek na kome je velika odgovornost.
- Tehnologija može ubrzati informaciju, ali ne može zameniti odgovornost. Može generisati tekst, ali ne može imati savest. Upravo zato će, u vreme veštačke inteligencije ljudska odgovornost postati važnija nego ikada - rekao je Juhas
Uključivanje institucija u digitalizaciju i tehnološki razvoj biće od velikog značaja jer, kako kaže, "uloga institucija neće biti da zaustave tehnološki razvoj, jer je to nemoguće".
- Jedini zadatak biće stvaranje tehnologije koja će služiti čoveku, društvu i istini. Bez poverenja, nema ni ozbiljnih medija - zaključio je.
O tome koliko je Srbija poslednjih godina napravila veliki iskorak u razvoju infrastrukture za veštačku inteligenciju, od superkompjutera i nacionalne AI platforme do razvoja sopstvenog jezičkog modela koji treba da sačuva srpski jezik govorili su Bogdan Stešević iz Kancelarije za IT i eUpravu, dr Branislav Kisačanin iz Instituta za veštačku inteligenciju i dekan FTN prof. dr Boris Dumnić.
Na pitanje da li studenti zloupotrebljavaju četbotove, dekan navodi da ih, sa sigurnošću koriste na pravi način, i da čak od njih traži obuke za sebe, objašnjavajući koliko je AI prisutan i u obrazovnom sistemu.
- Obrazovanje mora da ide u korak razvijenim tehnologijama da bi proces učenja bio što kvalitetniji - navodi Dumnić.
"Ključ u formiranju novih stručnjaka"
Xiaoqing Bai profesorica na Fakultetu za komunikacije iz NR Kine posebno je istakla da je obrazovanje u ovom trenutku najvažnije da bi se kreirali novi stručnjaci. Ona je na praktičnom primeru objasnila kako Kina, jedna od vodećih zemalja u razvijanju tehnolgoije, na pozitivan način koristi AI.
Ono što Kinezi rade jeste da, od vesti koja je napisana, AI pravi video, čime ona na neki način učestvuje u kreiranju sadržaja. Takođe ističe da AI nije doneo samo povećanje produktivnosti, nego je dao i neku vrstu kreativnosti.
