ЦРНИ БИЛАНС У ЦРНОЈ ГОРИ: Без посла због короне остало више од 40.000 људи, овој град на мору трпи НАЈВЕЋУ ШТЕТУ

Црна Гора / Извор: Профимедиа

Ако би се посматрало по општинама, највећи пад управо се види у најпопуларнијим туристичким центрима - Будви, Херцег Новом, Тивту, Жабљаку...

Да је због короне сезона у Црној Гори пропала јасно је као дан. Још јасније је било да ће многи радници у угоститељству остати без посла, да ће привредни пад бити у дебелом минусу, и да ће комшијама, баш као и многим другим земљама ослоњеним на туризам, бити потребно време за опоравак.

ВРАЋА НАМ СЕ ПРИМЕРА: Реал први фаворит за круну, љутом Месију квота 2,80

ПОГЛЕДАЈТЕ КАКО ИЗГЛЕДА НАЈБОГАТИЈЕ СЕЛО НА СВЕТУ: Ни један становник нема испод 250.000 долара на рачуну (ВИДЕО)

ПОГЛЕДАЈТЕ КАКО ИЗГЛЕДА НАЈБОГАТИЈЕ СЕЛО НА СВЕТУ: Ни један становник нема испод 250.000 долара на рачуну (ВИДЕО)

Килограм најскупљег сира на свету кошта 1.000 ЕВРА: Веровали или не ПРАВИ СЕ САМО У СРБИЈИ (ФОТО)

Најновије бројке још су, међутим, суморније од очекивања. Само у јулу број запослених у Црној Гори смањен је за 4.008. Управа за статистику (МОНСТАТ) објавила је и да је у односу на јул из прошле године број запоослених пао за више од 41.000.

У месечном прегледу види се да су сва негативна кретања с пролећа настављена и у јулу, месецу који би овој земљи требало заправо да донесе највише бенефита. Оно што брине аналитичаре јесте што се очекује да подаци за август буду још лошији.

Највише су страдали сектори услуга, смештаја и исхране где је број запослених смањен за 12,254 лица. У трговини је број запослених смањен за 7.785 лица, а у административним и помоћним услугама отказ је добило 6.462 особа.

- Могло би се рећи да ови подаци показују дубину кризе у овој земљи, као и то да је утицај вируса заиста највећи на земље које имају развијен туристички сектор. Можда најпре због забране уласка становницима Србије и Русије у Црну Гору током лета. Тако имамо највећи релативан пад броја запослених, промета у малопродаји, индустријске производње... - објашњава економиста Мирослав Здравковић посматрајући економска кретања у овој земљи у јулу, а у односу на просеке у ЕУ.

Будва на највећем удару

Тако је у Будви дошло до пада броја запослених од чак 35,2 одсто, Херцег Новом и Тивту по 29 одсто, Жабљаку 25 одсто, док је једина општина са међугодишњим растом броја запослених била Плав.

Будва / Извор: Профимедиа

При смањењу броја запослених, смањен је и фонд зарада. Највеће смањење фонда зарада имали су Будва од 34,8 одсто, Тиват од 31,3 одсто и Херцег Нови од 29,1 одсто.

Смањен број туриста утицао и на малопродају

Смањен је и број туриста за 84,2 одсто, што је смањило и малопродају.

Домаћих туриста у том периоду било је 176 хиљада, што је ако се посматрају прошлогодишњи подаци пад од 35,2 одсто, а страних 213 хиљада што је пад од невероватних 90,3 одсто.

Док је промет за седам месеци смањен за 13,5 одсто (са 817 на 706 милиона евра), он је у јулу смањен готово за трећину (са 152,5 на 103,1 милиона евра).

У односу на јул прошле године и депозити становништва су смањени и то чак за 18 милиона евра.

БДП у минусу за осам одсто

И Бечки инситут је раније проценио да ће мањак економских активности у Црној Гори довести до мање инвестиција и нижег извоза, као и смањења личне потрошње током ове године.

Све ће то , како навели, утицати на план државе да смањи дуг у 2020. Првенствено због значајног пада туристичке индустрије, која је доминантна, привреда у Црној Гори могла би да падне око осам одсто ове године, док се за 2021. предвиђа раст БДП-а од пет процената.

МОР И ЕБРД: Пакет економских мера Србије најуспешнији на Западном Балкану