Држава може додатно да СПУСТИ ЦЕНЕ ГОРИВА? Ево шта је наведено у Закону о којем је говорио Вучић

Ако је судити по интензитету сукоба на Блиском истоку и највећи оптимисти почињу да сумњају да овај рат може ускоро да се заврши.

Србија јесте далеко од ратног жаришта и није директно угрожена, али индиректно, као и цео свет, његов утицај ни нас није заобишао, пре свега због наглог скока цене нафте, која је данас накратко “стигла” до невероватних 119 долара по барелу.

Овакав скок је највећи ризик не само за српску, већ светску економију, па државе почињу да траже излаз из овог зачараног круга. И Србија га тражи, попут смањења акциза на деривате нафте, која је "пала" за 20 посто.

Скок цене нафте уздрмао тржиште и Србију

Међутим, чини се да то није довољно и па се траже и додатне мере. Тако је навео председник Србије Александар Вучић, који је данас драматично саопштио да га тренутна ситуација изузетно брине.

- Ситуација је веома компликована, сложена и тешка за нас. Сада тражимо правни оквир везан за акцизе. Чини ми се да ћемо наћи могућност кроз Закон о трговини и члан 39. како би смо додатно спустили акцизу и тако још спустили учешће државе у профиту од нафте и нафтних деривата. То је један од начина да се ублажи скок светске цене нафте - рекао је Вучић.

Како члан 39 гласи:

- Ради спречавања поремећаја на тржишту или отклањања штетних последица поремећаја на тржишту у погледу снабдевања робом и услугама од виталног значаја за живот и здравље људи и за рад привредних субјеката, установа и других организација од општег интереса, Влада може да одреди привремене мере које се односе на одређену врсту робе и услуга, одређену категорију трговаца, пружалаца услуга или потрошача, радно време, на потребу спровођења обавеза преузетих међународним уговором, на цене, као и на друге услове за обављање трговине, осим мера које се односе на увоз и извоз робе.

- Влада ће одредити привремене мере из става 1. овог члана, као и временски период примене тих мера, сразмерно циљу и очекиваним резултатима, који не може бити дужи од шест месеци од дана одређивања привремене мере, односно најдуже до испуњења обавезе када је у питању спровођење обавеза преузетих међународним уговором, осим ако посебним законом није другачије одређено- стоји у Закону о трговини.

Буџет под притиском

Оно што у Закону не стоји, а што је Вучић истакао, то је да овом али и другим мерама, које би држава предузела, би могао да се угрози планирани буџет за 2026. годину.

- Рушимо буџет новим мерама - рекао је Вучић и замолио грађане да не паниче.

Панике још нема, али има сумње како, ако се ова криза ускоро не смири, да издржи државна каса и из којих извора је попунити. Јер, није реч о малим средствима која су планирана. Наиме, у овој години приход по основу акциза на гориво је око 244 милијарде динара.

Пошто је донета одлука о смањењу акциза за 20 одсто, мањак по том основу на месечном нивоу би био 3,95 милијарде динара односно 33,5 милиона евра. Ако се при том зна да се ПДВ сада обрачунава за износе акциза који су мањи, онда би се и по овом основу изгубило око 768 милиона динара, односно 6,7 милиона евра.

Када се то сабере мањак у државној каси би на месечном нивоу био нешто више од 40 милиона евра. То није мали износ, тим пре што се не зна колико ће овакав обрачун трајати. Ова рачуница јасно показује оно што је Вучић рекао, а то је да се буџет руши. Питање је само које су могућности.

Резерве, задуживање или ребаланс - шта су опције

У теорији постоје више начина за то, али свака од њих повлачи и одређене ризике. Једно од њих је и коришћење буџетских резерви, које у буџету за 2026. годину износе 824 милиона евра. У овом тренутку, пошто се не зна колико ће ова криза трајати, бар неко време се може покрити мањак пара у државној каси због смањења акциза. Међутим, оне нису неисцрпне. Другим речима - ако се ситуација не смири, власт би могла да посегне и за ребалансом буџета којим би препаковала трошкове.

У игри може бити и задуживање кроз кредите или пак емитовање државних обвезница. Постоје и друга решења, попут увећања ПДВ, али чини се да у овом тренутку не би било добро јер би представљало ризик за инфлаторна кретања.

Стручњаци сматрају да је ситуација забрињавајућа, посебно ако криза дуже потраје.

- Иако је држава смањила акцизе, део тог губитка у буџет може се вратити аутоматски јер поскупљење нафте на берзи повећава основицу за обрачун ПДВ, сем да актуелна цена нафте се не повећа додатно за 50 до 60 одсто. У таквој ситуацији рационални потез владе би био да се задужимо и тако се отклони губитак настао у државној каси. У случај да криза потраје месец дана, задужење не би било потребно јер могло да се реши кроз буџетске резерве. Све преко тога условљава додатно задуживање - наводи економиста Александар Стевановић за "Блиц Бизнис".

Професор Економског факултета Љубодраг Савић пак каже да ће проблем за буџет бити ако криза на Блиском истоку потраје више месеци.

- У том случају држава ће морати да размисли шта је боље решење, ребаланс буџета или пак задужење. И једно и друго може да помогне, а на Влади је да процени шта је повољније. Мислим да надлежни ипак неће, у случају да за тим буде потребе, определити за ребаланс јер је компликован процес, па је задуживање изгледнија опција - рекао је професор за НИН.

За коју ће се опцију определити власт, под условом да криза потраје, за сада је неизвесно, оно што је извесно то је да и друге државе траже начин да овај енергетски пожар угасе, јер у противном може да “изгори” целокупна економија и привреда. То не би била новина јер историјски посматрано, ратни сукоби представљају један од најважнијих узрока наглих и дуготрајних скокова цена нафте, које су остављале, и за кратко време, несагледиве последице.

Ово тим пре што је психолошка граница од 100 долара пробијена већ након недељу дана рата, упркос проценама аналитичара Голдман Sachs-a да ће тај износ бити достигнут ако би Ормуски мореуз, преко кога се одвија 20% светског транспорта нафте, био затворен месец дана.

Он званично није затворен, али готово није у функцији док сукоби добијају такве размере да су све прогнозе и историјска искуства данас готово непримењива.

Србија Данас/Блиц