Država može dodatno da SPUSTI CENE GORIVA? Evo šta je navedeno u Zakonu o kojem je govorio Vučić

Ako je suditi po intenzitetu sukoba na Bliskom istoku i najveći optimisti počinju da sumnjaju da ovaj rat može uskoro da se završi.

Srbija jeste daleko od ratnog žarišta i nije direktno ugrožena, ali indirektno, kao i ceo svet, njegov uticaj ni nas nije zaobišao, pre svega zbog naglog skoka cene nafte, koja je danas nakratko “stigla” do neverovatnih 119 dolara po barelu.

Ovakav skok je najveći rizik ne samo za srpsku, već svetsku ekonomiju, pa države počinju da traže izlaz iz ovog začaranog kruga. I Srbija ga traži, poput smanjenja akciza na derivate nafte, koja je "pala" za 20 posto.

Skok cene nafte uzdrmao tržište i Srbiju

Međutim, čini se da to nije dovoljno i pa se traže i dodatne mere. Tako je naveo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je danas dramatično saopštio da ga trenutna situacija izuzetno brine.

- Situacija je veoma komplikovana, složena i teška za nas. Sada tražimo pravni okvir vezan za akcize. Čini mi se da ćemo naći mogućnost kroz Zakon o trgovini i član 39. kako bi smo dodatno spustili akcizu i tako još spustili učešće države u profitu od nafte i naftnih derivata. To je jedan od načina da se ublaži skok svetske cene nafte - rekao je Vučić.

Kako član 39 glasi:

- Radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, Vlada može da odredi privremene mere koje se odnose na određenu vrstu robe i usluga, određenu kategoriju trgovaca, pružalaca usluga ili potrošača, radno vreme, na potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom, na cene, kao i na druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

- Vlada će odrediti privremene mere iz stava 1. ovog člana, kao i vremenski period primene tih mera, srazmerno cilju i očekivanim rezultatima, koji ne može biti duži od šest meseci od dana određivanja privremene mere, odnosno najduže do ispunjenja obaveze kada je u pitanju sprovođenje obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom, osim ako posebnim zakonom nije drugačije određeno- stoji u Zakonu o trgovini.

Budžet pod pritiskom

Ono što u Zakonu ne stoji, a što je Vučić istakao, to je da ovom ali i drugim merama, koje bi država preduzela, bi mogao da se ugrozi planirani budžet za 2026. godinu.

- Rušimo budžet novim merama - rekao je Vučić i zamolio građane da ne paniče.

Panike još nema, ali ima sumnje kako, ako se ova kriza uskoro ne smiri, da izdrži državna kasa i iz kojih izvora je popuniti. Jer, nije reč o malim sredstvima koja su planirana. Naime, u ovoj godini prihod po osnovu akciza na gorivo je oko 244 milijarde dinara.

Pošto je doneta odluka o smanjenju akciza za 20 odsto, manjak po tom osnovu na mesečnom nivou bi bio 3,95 milijarde dinara odnosno 33,5 miliona evra. Ako se pri tom zna da se PDV sada obračunava za iznose akciza koji su manji, onda bi se i po ovom osnovu izgubilo oko 768 miliona dinara, odnosno 6,7 miliona evra.

Kada se to sabere manjak u državnoj kasi bi na mesečnom nivou bio nešto više od 40 miliona evra. To nije mali iznos, tim pre što se ne zna koliko će ovakav obračun trajati. Ova računica jasno pokazuje ono što je Vučić rekao, a to je da se budžet ruši. Pitanje je samo koje su mogućnosti.

Rezerve, zaduživanje ili rebalans - šta su opcije

U teoriji postoje više načina za to, ali svaka od njih povlači i određene rizike. Jedno od njih je i korišćenje budžetskih rezervi, koje u budžetu za 2026. godinu iznose 824 miliona evra. U ovom trenutku, pošto se ne zna koliko će ova kriza trajati, bar neko vreme se može pokriti manjak para u državnoj kasi zbog smanjenja akciza. Međutim, one nisu neiscrpne. Drugim rečima - ako se situacija ne smiri, vlast bi mogla da posegne i za rebalansom budžeta kojim bi prepakovala troškove.

U igri može biti i zaduživanje kroz kredite ili pak emitovanje državnih obveznica. Postoje i druga rešenja, poput uvećanja PDV, ali čini se da u ovom trenutku ne bi bilo dobro jer bi predstavljalo rizik za inflatorna kretanja.

Stručnjaci smatraju da je situacija zabrinjavajuća, posebno ako kriza duže potraje.

- Iako je država smanjila akcize, deo tog gubitka u budžet može se vratiti automatski jer poskupljenje nafte na berzi povećava osnovicu za obračun PDV, sem da aktuelna cena nafte se ne poveća dodatno za 50 do 60 odsto. U takvoj situaciji racionalni potez vlade bi bio da se zadužimo i tako se otkloni gubitak nastao u državnoj kasi. U slučaj da kriza potraje mesec dana, zaduženje ne bi bilo potrebno jer moglo da se reši kroz budžetske rezerve. Sve preko toga uslovljava dodatno zaduživanje - navodi ekonomista Aleksandar Stevanović za "Blic Biznis".

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić pak kaže da će problem za budžet biti ako kriza na Bliskom istoku potraje više meseci.

- U tom slučaju država će morati da razmisli šta je bolje rešenje, rebalans budžeta ili pak zaduženje. I jedno i drugo može da pomogne, a na Vladi je da proceni šta je povoljnije. Mislim da nadležni ipak neće, u slučaju da za tim bude potrebe, opredeliti za rebalans jer je komplikovan proces, pa je zaduživanje izglednija opcija - rekao je profesor za NIN.

Za koju će se opciju opredeliti vlast, pod uslovom da kriza potraje, za sada je neizvesno, ono što je izvesno to je da i druge države traže način da ovaj energetski požar ugase, jer u protivnom može da “izgori” celokupna ekonomija i privreda. To ne bi bila novina jer istorijski posmatrano, ratni sukobi predstavljaju jedan od najvažnijih uzroka naglih i dugotrajnih skokova cena nafte, koje su ostavljale, i za kratko vreme, nesagledive posledice.

Ovo tim pre što je psihološka granica od 100 dolara probijena već nakon nedelju dana rata, uprkos procenama analitičara Goldman Sachs-a da će taj iznos biti dostignut ako bi Ormuski moreuz, preko koga se odvija 20% svetskog transporta nafte, bio zatvoren mesec dana.

On zvanično nije zatvoren, ali gotovo nije u funkciji dok sukobi dobijaju takve razmere da su sve prognoze i istorijska iskustva danas gotovo neprimenjiva.

Srbija Danas/Blic