Европа подиже старосну границу: До 2060. очекују се пензионисања и након 70. године

Данска је већ донела одлуку да до 2040. године повећа старосну границу на 70 година. Неколико других европских земаља такође је усвојило законе о повећању старосне границе за пензију у наредним годинама. Према ОЕЦД-у, Данска ће предњачити до 2060. године, са просечном старосном границом за пензионисање од 74 године, пише "Euronews".

Које су садашње и прогнозиране старосне границе за пензионисање у Европи? Које земље имају највише старосне границе? Постоји ли родни јаз у старосним границама за пензионисање? Како ће се старосна граница разликовати између оних који се сада пензионишу и оних који тек улазе на тржиште рада? 

Закључно са 2022. годином, законска старосна граница за пензионисање мушкараца у ЕУ кретала се од 62 до 67 година, док је за жене то било од 60 до 67 година. Када се укључе и Велика Британија, ЕФТА земље и кандидат за чланство у ЕУ – Турска, Турска се издваја са знатно нижим старосним границама: 49 година за жене и 52 за мушкарце.

Нордијске земље имају највише старосне границе

Три нордијске земље - Данска, Норвешка и Исланд - имају највишу старосну границу за пензионисање, по 67 година за мушкарце и жене. Старосна граница је такође изнад 65 у неколико других земаља, укључујући Холандију (66,6), Велику Британију и Ирску (по 66), Немачку (65,8) и Португал (65,6).

Други примери са старосном границом од 65 година су Аустрија, Пољска, Румунија, Мађарска, Хрватска, Швајцарска, Белгија, Италија, Шпанија и Кипар.

Међу пет највећих европских економија, Француска има најнижу старосну границу од 64,8 година - али разлика је мала. Према извештају о старењу становништва за 2024, људи у Француској могу да се пензионишу када достигну минималну старосну границу - 62 године за рођене до 1960. и 64 године за рођене 1968. и касније.

Изузимајући Турску, најнижу старосну границу за мушкарце у ЕУ имају Грчка, Луксембург и Словенија - 62 године, док жене у тим земљама такође одлазе у пензију са 62 године. Најнижа старосна граница за жене је у Аустрији и Пољској - 60 година.

Родни јаз у старосној граници за пензионисање

У 23 земље мушкарци и жене се пензионишу у истој старосној доби, што указује на одсуство родног јаза. У преосталих девет земаља мушкарци имају вишу старосну границу. Највеће разлике постоје у Аустрији и Пољској, где мушкарци одлазе у пензију пет година касније од жена. Разлика је три године или више и у Румунији, Мађарској и Турској.

У целом ЕУ родни јаз у старосној граници за пензионисање износи 0,9 година.

Будуће старосне границе до 2060.

Према ОЕЦД-у, "на основу утврђених веза између старосне границе за пензионисање и очекиваног животног века", старосна граница се предвиђа да ће порасти у 20 земаља за мушкарце и у 24 земље за жене од укупно 32 анализиране у Европи. Неке од тих промена већ су законски дефинисане.

Пројекције показују да ће старосна граница за оне који су 2022. године ушли на тржиште рада до 2060. године износити од 62 до 74 године за мушкарце, односно од 60 до 74 за жене.
Просечна старосна граница у ЕУ очекује се на 66,7 година за мушкарце и 66,4 за жене.

Старосна граница за пензионисање у Данској до 2060.

Данска се очекује као земља са највишом старосном границом до 2060, са 74 године и за мушкарце и за жене.

Италија и Естонија следе са 71 годином, док ће Холандија, Шведска и Кипар имати старосну границу од 70 година.

У Финској и Словачкој се предвиђа 69 година, а у Португалу 68 година.

Пет земаља - Велика Британија, Немачка, Белгија, Норвешка и Исланд - имаће старосну границу од 67 година, док ће у Ирској и Грчкој старосна граница премашити 65 и достићи 66 година. Ово показује да ће све нордијске земље бити међу онима са највишом старосном границом, знатно изнад просека ЕУ.

Према Финском центру за пензије, неколико земаља је већ променило своје старосне границе за пензионисање, са додатним повећањима у скорој будућности. На пример, Белгија ће до 2030. године повећати старосну границу на 67, Данска на 69 до 2035, а Велика Британија на 68 до 2046.

Да ли ће родни јаз у будућим старосним границама постојати?

Словенија и Луксембург ће имати најнижу старосну границу за мушкарце (62 године) међу онима који су 2022. ушли на тржиште рада, док ће Пољска имати најнижу старосну границу за жене (60 година).

У 14 земаља, будућа старосна граница за мушкарце биће 65 година, али у некима од њих биће нижа за жене.

До 2060. године родни јаз у старосној граници готово ће нестати у Европи, остајући присутан само у Пољској, Мађарској, Румунији и Турској.

Где ће старосна граница за пензионисање највише расти?

У поређењу са онима који су се пензионисали 2022, у Турској ће доћи до највећег пораста старосне границе - за 13 година за мушкарце и 14 година за жене.

У Данској ће повећање бити за седам година за оба пола. По подацима из 2021, Данска је друга у ЕУ по просечним издацима за пензије по кориснику, како у номиналном износу, тако и прилагођено стандарду куповне моћи (PPS).

Естонија, Словачка, Италија, Шведска и Кипар такође се очекује да повећају старосну границу за пет година или више до 2060.

Старосне границе могу варирати за оне који раније улазе у радни век или имају специфичне околности.
Пензије у ЕУ обично износе око 60 одсто зараде у касној каријери, али у многим европским земљама тај проценат пада испод 50 одсто, што пензионерима отежава одржавање пристојног животног стандарда.

Србија Данас/Euronews