Стевановић упозорава: Скупља нафта подиже цену пластике, грађани Србије још увек нису на удару поскупљења

Према његовим речима, грађани Србије још увек не осећају ово посклупљење, али је даљи ток неизвестан.

- Ми имамо произвођаче сировина. ХИП-Петрохемија има капацитет од 600.000 тона годишње, преко тога увозимо само 150.000 тона. Хипол Оџаци производе полипропилен, негде око 35.000 тона, увозимо преко тога око 100.000 тона. И полистирен, то је трећа важна сировина, увозимо око 50.000 тона - навео је Стевановић за РТС.

Србија је, како наводи, у протеклој години увезла отприлике 8,4 одсто сировина из Ирана.

- Нешто што је коштало 850 евра по тони на почетку рата, сада је 2.100 евра по тони, а у току наредне недеље очекујемо око 2.500 евра по тони - напомиње Стевановић.

Говорећи о снабдевању, Стевановић наводи да сировина има, али да су цена и транспорт кључни проблем.

- Што се тиче самог снабдевања, сировина има, само је питање цене. Ми тренутно имамо добру конекцију са Кином. Цена је конкурентна, али је дуг и скуп пут и то траје око три месеца. Мађарски МОЛ је имао проблем, прошле године велики пожар на постројењима и то тек очекујемо негде крајем августа ове године да ће и они почети са производњом. Словачка због слабијег дотура руске нафте исто има проблема са производњом - рекао је Стевановић.

Истиче да је пластика и даље незаменљив материјал у савременом друштву, као и да даљи развој ситуације зависи од дешавања на Блиском истоку и кретања цена на глобалном тржишту.

- Толико брзо расте свакодневно цена, да смо имали тренутак прошле недеље да је цена била 1.350 полиетилена, а у стварном животу је 1.700. Значи, ни берза није могла да прати тај скок цена. Све је стало сада - закључио је Стевановић.

Од почетка рата на Блиском истоку цена пластике у Србији порасла је и до 50 одсто и то за само две, три недеље.

До раста цена је дошло, јер се основне сировине за производњу пластике, полимери, добијају из нафте.

Како цена "црног злата" расте, тако расту и трошкови производње.

Извор: Танјуг