ЕВРОПУ ЧЕКА ПАКЛЕНО ДОБА ЗБОГ САНКЦИЈА МОСКВИ? Русија извози највише пшенице на свету, следе озбиљне последице
Црно море је кључна геоекономска регија за Русију и Украјину, које се увелико ослањају на луке за пољопривредни и индустријски извоз.
Русија је највећи светски извозник пшенице, са више од 18 посто међународног извоза.
У 2019. години Русија и Украјина заједно су извезле више од четвртине (25,4 посто) светске пшенице, према Опсерваторији економске сложености (ОЕЦ).
БОРБА НА ТРЖИШТУ ЗА СВАКИ КИЛОГРАМ ЖИТАРИЦА! Експерти: Обустава испоруке из Украјине и Русије ће заболети Европу
СРБИЈА НЕЋЕ ДОЖИВЕТИ СУДБИНУ ЕВРОПЕ! Рат у Украјини изазвао кризу - у Грчкој рачуни за струју 1.000 евра, Аустрија и Шведска достигле рекордне цене бензина
НОВА ЦЕНА ГОРИВА ОД ЈУТРОС: Возачи обратите пажњу на ново правило на ПУМПАМА
Пшеница је друга по производњи житарица у свиету, након кукуруза. Људи су је столећима узгајали и неопходна је за прављење хлеба, тестенине и других основних намирница.
У случају директне агресије, проток пшенице и житарица би могао бити поремећен. Економске санкције или војна акција могле би имати значајан утицај на цену хране док увозници траже алтернативе.
Египат, Турска и Бангладеш су 2019. купили више од половине руске пшенице.
Египат је највећи светски увозник пшенице. Годишње троши више од четири милијарде долара да исхрани својих више од 100 милиона становника.
Заједно, Русија и Украјина покривају више од 70 посто увозне потражње Египта за пшеницом.
Турска је такође велики потрошач руске и украјинске пшенице са 74 посто увоза, у вредности од 1,6 милијарди долара, из те две земље у 2019.
У сезони 2021-22, Турска је била највећи купац руске пшенице, купивши 4,5 милиона метричких тона до 30. децембра 2021. Египат је купио 3,2 милиона метричких тона од Русије у истом периоду.
Русија: Највећи светски извозник пшенице
Почетком 1980-их, кукуруз и пшеница су чинили две трећине америчког извоза у СССР. Године 1985. СССР је увезао огромних 55 милиона метричких тона пшенице. Сада је Русија постала највећи извозник пшенице у свету.
У 2001. години извоз из Русије чинио је само један посто светског извоза пшенице. То је порасло на рекордних 26,4 посто у 2018.
Након распада СССР-а, влада је уклонила баријере у пословању омогућавајући пољопривредницима да продру на глобално тржиште, као и да улажу у пољопривредну технологију.
Градња лука и девалвација рубље такође су допринели да Русија добије огроман удио у продаји пшенице.
Данас Русија испоручује више од 18 одсто светске снабдевања, а следе је САД (16 одсто), Канада (14 одсто), Француска (10 одсто) и Украјина (седам одсто).
Украјина: Пети највећи светски извозник пшенице
Украјина је пети највећи извозник пшенице, са седам посто глобалне продаје у 2019. Сматра се житницом Европе, 71 посто украјинске земље је пољопривредно. Такође је дом за четвртину светске ‘црне земље’, или чернозема, који је веома плодан.
Пшеница је повезана са болном историјом Украјине.
Године 1932, Холодомор или Велика глад, у којој су милиони Украјинаца умрли од глади, био је резултат смртоносних политичких одлука Јосифа Стаљина да колективизира пољопривреду и конфискује земљу пољопривредника.
Извоз Русије и Украјине
Русија је извезла 407 милијарди долара производа, а Украјина 49 милијарди долара у 2019. Док је Русија највећи светски извозник пшенице, између осталих производа, Украјина је највећи извозник семенских уља.
Билатерална трговина Русије с Украјином пала је са свог врхунца од готово 50 милијарди долара у 2011. на 11 милијарди долара у 2019.
Русија је и даље један од највећих трговинских партнера Украјине.
Главне луке и Црно море
Црно море је кључна геоекономска регија за Русију и Украјину, које се увелико ослањају на луке за пољопривредни и индустријски извоз.
За Украјину, Одеса, Херсон и Миколајив су кључне луке за међународне трговинске токове.
У рату, токови пшенице и житарица могли би бити погођени, јер се 95 посто украјинског извоза пшенице транспортирало преко Црног мора 2020. године.
Будући да су цене хране већ високе због инфлације, увозници би могли тражити алтернативе.
Црно море је кључна регија за Москву. Према Царнегие Endowment фор Интернатионал Пеаце, think-tanku са седиштем у Washingtonu фокусираном на геополитику, то би омогућило Русији да заштити трговинске везе с европским тржиштима, повећа зависност јужне Европе о руској нафти и плину, те да дјелује као сигурносна тампон зона.