Истекао рок за "Свој на своме": Држави стигло око 2,5 милиона пријава

Рок за подношење пријава за упис бесправних објеката по Закону о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретностима, познатом као "Свој на своме", истекао је у поноћ, а према првим проценама надлежних - поднето је око 2,5 милиона пријава грађана широм Србије.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је током посете Инђији да се укупан број евидентираних објеката, када се укључе и они у јавној својини општина, градова, покрајина и Републике Србије, приближава цифри од четири милиона објеката.

- Разлика до процењених 4,8 милиона односи се на камп-приколице, мобилне куће, надстрешнице, контејнере и друге привремене објекте. Ту заиста има свега - навела је министарка.

Продужен рок за оне који нису стигли - али под одређеним условима

Иако је основни рок истекао, грађани који из оправданих разлога нису успели да поднесу пријаву имаће још једну шансу – до 24. октобра. Првобитни рок био је 5. фебруар, али је продужен за три дана због огромног интересовања и оптерећења система.

Пријављивање је започело 8. децембра путем дигиталне платформе Агенције за просторно планирање и урбанизам, а пријаве су могле да се поднесу и на око 550 пошта широм Србије, као и на додатних 150 локација.

Продужава се и рок за приговоре

Министарка је раније потврдила и да ће рок за подношење приговора, који је био предвиђен до 5. марта, бити продужен сразмерно продужетку основног рока за пријаву.

- То продужење односи се искључиво на изјављивање приговора по већ поднетим пријавама - прецизирала је Софронијевић.

Колико има нелегалних објеката и шта држава добија

Према проценама, у Србији постоји око 4,8 милиона нелегалних објеката, међу којима су и они са привременим грађевинским дозволама. Министарка истиче да закон доноси вишеструке користи.

- Грађани добијају правну сигурност и могућност да слободно располажу својом имовином, док држава добија уређен и прецизан систем евиденције. Корист има и привреда, јер се ствара стабилније и транспарентније тржиште некретнина - нагласила је она.

Колико је ко плаћао легализацију

Закон, који је ступио на снагу крајем октобра, омогућио је озакоњење бесправних објеката уз накнаду од 100 до 1.000 евра, у зависности од површине објекта и места где се налази.

У Београду је накнада износила од 100 до 1.000 евра, у градовима са више од 100.000 становника до 500 евра, док је у местима са мање од 50.000 становника била фиксна - 100 евра. За помоћне објекте до 500 квадрата накнада се није плаћала.

Од плаћања су били ослобођени примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје и више деце.

Шта следи након пријаве

Агенција за просторно планирање и урбанизам проверава податке из пријаве са јавним евиденцијама. Уколико је провера позитивна, издаје се потврда и документација се прослеђује Републичком геодетском заводу, који врши приоритетни упис права својине.

Ако је исход негативан, подносилац пријаве и грађевински инспектор бивају обавештени без одлагања.

Објекти изграђени на туђем земљишту без правног основа морају имати решене имовинско-правне односе, док ће они подигнути на јавним површинама или у заштићеним зонама бити уклоњени или прећи у власништво државе.

Нулта толеранција на нову бесправну градњу

Закон уводи и нулту толеранцију на нову нелегалну градњу - сви објекти који се буду градили без дозволе након ступања закона на снагу аутоматски ће бити уписани као државна својина.