Istekao rok za "Svoj na svome": Državi stiglo oko 2,5 miliona prijava

Rok za podnošenje prijava za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, poznatom kao "Svoj na svome", istekao je u ponoć, a prema prvim procenama nadležnih - podneto je oko 2,5 miliona prijava građana širom Srbije.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je tokom posete Inđiji da se ukupan broj evidentiranih objekata, kada se uključe i oni u javnoj svojini opština, gradova, pokrajina i Republike Srbije, približava cifri od četiri miliona objekata.

- Razlika do procenjenih 4,8 miliona odnosi se na kamp-prikolice, mobilne kuće, nadstrešnice, kontejnere i druge privremene objekte. Tu zaista ima svega - navela je ministarka.

Produžen rok za one koji nisu stigli - ali pod određenim uslovima

Iako je osnovni rok istekao, građani koji iz opravdanih razloga nisu uspeli da podnesu prijavu imaće još jednu šansu – do 24. oktobra. Prvobitni rok bio je 5. februar, ali je produžen za tri dana zbog ogromnog interesovanja i opterećenja sistema.

Prijavljivanje je započelo 8. decembra putem digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, a prijave su mogle da se podnesu i na oko 550 pošta širom Srbije, kao i na dodatnih 150 lokacija.

Produžava se i rok za prigovore

Ministarka je ranije potvrdila i da će rok za podnošenje prigovora, koji je bio predviđen do 5. marta, biti produžen srazmerno produžetku osnovnog roka za prijavu.

- To produženje odnosi se isključivo na izjavljivanje prigovora po već podnetim prijavama - precizirala je Sofronijević.

Koliko ima nelegalnih objekata i šta država dobija

Prema procenama, u Srbiji postoji oko 4,8 miliona nelegalnih objekata, među kojima su i oni sa privremenim građevinskim dozvolama. Ministarka ističe da zakon donosi višestruke koristi.

- Građani dobijaju pravnu sigurnost i mogućnost da slobodno raspolažu svojom imovinom, dok država dobija uređen i precizan sistem evidencije. Korist ima i privreda, jer se stvara stabilnije i transparentnije tržište nekretnina - naglasila je ona.

Koliko je ko plaćao legalizaciju

Zakon, koji je stupio na snagu krajem oktobra, omogućio je ozakonjenje bespravnih objekata uz naknadu od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od površine objekta i mesta gde se nalazi.

U Beogradu je naknada iznosila od 100 do 1.000 evra, u gradovima sa više od 100.000 stanovnika do 500 evra, dok je u mestima sa manje od 50.000 stanovnika bila fiksna - 100 evra. Za pomoćne objekte do 500 kvadrata naknada se nije plaćala.

Od plaćanja su bili oslobođeni primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.

Šta sledi nakon prijave

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam proverava podatke iz prijave sa javnim evidencijama. Ukoliko je provera pozitivna, izdaje se potvrda i dokumentacija se prosleđuje Republičkom geodetskom zavodu, koji vrši prioritetni upis prava svojine.

Ako je ishod negativan, podnosilac prijave i građevinski inspektor bivaju obavešteni bez odlaganja.

Objekti izgrađeni na tuđem zemljištu bez pravnog osnova moraju imati rešene imovinsko-pravne odnose, dok će oni podignuti na javnim površinama ili u zaštićenim zonama biti uklonjeni ili preći u vlasništvo države.

Nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju

Zakon uvodi i nultu toleranciju na novu nelegalnu gradnju - svi objekti koji se budu gradili bez dozvole nakon stupanja zakona na snagu automatski će biti upisani kao državna svojina.