Истина о драматичној најави раста рате за стамбене кредите у Србији: Колико је заиста скочио еурибор у 2026. години
Еурибор јесте порастао, али не онолико колико се прича. Ево шта то стварно значи за вашу рату и када ће банка почети да је мења.
Еурибор се поново вратио у фокус грађана који отплаћују стамбене кредите са променљивом каматном стопом. После периода смиривања, тржиште новца у еврозони последњих недеља показује нервозу, пре свега због раста цена енергената, рата на Блиском истоку и очекивања да би Европска централна банка могла поново да заоштри монетарну политику.
Вест да је еурибор "скочио за 10 одсто" изазвала је забринутост међу дужницима у Србији, али та тврдња тражи важно објашњење. Не значи да ће рата кредита порасти за 10 одсто, већ да је сама референтна стопа порасла релативно за око десетину у односу на претходни ниво.
Колики је сада еурибор?
Према последњим доступним подацима које објављује Еурибор рејт, на дан 23. април 2026. године тромесечни еурибор износио је 2,165 одсто, док је шестомесечни еурибор био 2,427 одсто.
То је важно за грађане Србије јер је велики број стамбених кредита са променљивом каматом везан управо за 3М или 6М еурибор. Банка на ту стопу додаје своју маржу, па се тако формира укупна камата коју клијент плаћа.
Да ли је еурибор заиста скочио 10 одсто?
Математички, та тврдња може да буде тачна, али начин на који звучи може да завара грађане.
Ако је шестомесечни еурибор порастао са 2,128 на 2,333 одсто, то јесте релативни раст од око 9,6 одсто. Међутим, у реалном обрачуну камате то је раст од 0,205 процентних поена, а не скок укупне камате за 10 процентних поена.
Другим речима, рата кредита не скаче аутоматски за 10 одсто. Поскупљење зависи од износа кредита, преосталог рока отплате, марже банке и датума када се кориснику поново усклађује камата.
Шта то значи за стамбене кредите у Србији?
Код стамбених кредита са променљивом каматом формула је најчешће једноставна: еурибор плус маржа банке. Ако је, на пример, маржа банке 2,5 одсто, а шестомесечни еурибор 2,427 одсто, укупна номинална камата била би око 4,927 одсто.
На примеру кредита од 100.000 евра на 25 година, уз маржу од 2,5 одсто, месечна рата би при еурибору од 2,128 одсто била око 563 евра, док би при еурибору од 2,427 одсто била око 580 евра. То значи да би разлика била око 17 евра месечно.
То није мала ствар за кућни буџет, али за сада није ни сценарио из 2022. и 2023. године, када је еурибор отишао близу четири одсто и када су многи дужници осетили знатно већи удар на рате.
Зашто еурибор поново расте?
Главни разлог је страх да би скупљи енергенти могли поново да погурају инфлацију у еврозони. Како преноси Ројтерс, већина економиста очекује да Европска централна банка на састанку 30. априла задржи депозитну стопу на 2 одсто, али део тржишта сада рачуна на могућност повећања већ у јуну.
И Европска централна банка у својим пројекцијама упозорава да енергетски притисци могу да утичу на инфлацију. Ако цене нафте, гаса и других енергената остану високе, централне банке могу дуже да држе камате на повишеном нивоу или да их додатно повећају.
Када грађани могу да осете промену рате?
Раст еурибора се не преноси свима одмах. Код кредита везаних за тромесечни еурибор усклађивање је најчешће квартално, док се код кредита везаних за шестомесечни еурибор промена види на сваких шест месеци.
То значи да неко ко сада има стамбени кредит неће нужно већ следећег месеца добити већу рату. Све зависи од тога шта пише у уговору и када банци долази датум за ново усклађивање променљиве каматне стопе.
Да ли постоји заштита за дужнике у Србији?
Грађани у Србији имају одређени ниво заштите кроз правила Народне банке Србије. Према објашњењу које је објавила Народна банка Србије, ограничење каматне стопе од 5 одсто важило је за постојеће кориснике стамбених кредита са променљивом каматном стопом до краја 2025. године.
НБС је навела и да се током 2026. и 2027. године примењује прелазни модел ограничења, према којем се максимална камата одређује на основу просечне пондерисане стопе увећане за једну петину. То значи да заштита није потпуно нестала, већ је промењен начин обрачуна максималне дозвољене камате.
Паника не, опрез да
За сада нема разлога за панику, али има разлога за опрез. Еурибор јесте порастао, али још није на нивоу који би сам по себи изазвао драматичан скок рата. Много важније питање је да ли ће се раст енергената прелити на ширу инфлацију и натерати Европску централну банку да поново подиже камате.
Ако се еурибор задржи око садашњих нивоа, корисници стамбених кредита могу очекивати умерене корекције рата, зависно од уговора. Међутим, ако шестомесечни еурибор настави да се приближава нивоу од 2,5 одсто и настави даље да расте, притисак на дужнике биће све видљивији.
Тврдња да је еурибор скочио за 10 одсто није потпуно погрешна, али је непотпуна и може да уплаши грађане више него што тренутни подаци оправдавају. Не ради се о томе да ће стамбени кредит аутоматски поскупети за 10 одсто, већ о релативном расту референтне каматне стопе.
За кориснике стамбених кредита у Србији најважније је да прате три ствари: колики је тренутни 3М или 6М еурибор, када им банка усклађује камату и шта ће Европска централна банка одлучити у наредним месецима.
Другим речима, еурибор јесте поново упалио жуту лампицу, али црвена још није укључена. Прави ризик за грађане настаје ако раст цена енергената потраје, инфлација се поново убрза, а централне банке крену у нови циклус повећања камата.
