Нови трендови у исхрани: Французи и Срби смањују унос хлеба, али омиљени багет и векна и даље имају посебно место

Иако је француски багет добио статус УНЕСЦО-ве баштине, а хлеб у Србији и даље остаје једна од основних намирница, подаци показују да се у обе земље једе мање него раније. Разлози су слични: промене у начину живота, мање кувања код куће, већа понуда других пекарских производа и све израженија потрага за квалитетнијим, а не нужно већим количинама хлеба, преноси Н1.

У Француској је пад потрошње хлеба дугорочан тренд. После Другог светског рата Французи су јели знатно више хлеба него данас, док је сада просечна потрошња спуштена на око 95 грама дневно по особи, односно на мање од пола багета дневно. Истраживање Националне конфедерације француских пекара и посластичара показало је и да је 36 одсто испитаника смањило потрошњу хлеба у последњих пет година. Стручњаци то повезују са променом прехрамбених навика, чешћим оброцима ван куће и растом популарности специјалних хлебова и других производа који потискују класични багет.

Сличан тренд види се и у Србији. Према анализи Удружења млинара Војводине, на коју се позива Biznis.rs, просечан становник Србије је током 2023. године потрошио 52,49 килограма хлеба, док укупна процењена годишња потрошња хлеба и пецива износи око 64,49 килограма по особи. То је приближно 144 грама хлеба дневно, односно око 177 грама дневно када се урачунају и пецива. Исти извор наводи да је то значајан пад у односу на 91,5 килограма хлеба по становнику из 2006. године.

Најновије саопштење Републичког завода за статистику потврђује да се потрошња домаћинстава и даље пажљиво прати и да су у 2025. години просечни месечни издаци за личну потрошњу домаћинстава износили 109.787 динара, уз раст од 11,8 одсто номинално у односу на 2024. годину. Иако РЗС у овом саопштењу не издваја посебно само хлеб, подаци о кућној потрошњи показују шири оквир у којем грађани прилагођавају куповину хране укупним приходима и трошковима живота.

Више квалитета, мање количине
И у Француској и у Србији потрошња хлеба више није само питање традиције, већ и промене навика. У Француској све више простора добијају такозване „нео-пекаре“, које нуде хлеб од киселог теста, органских брашна и старих сорти житарица, док се багет у појединим радњама чак и не продаје. У Србији, с друге стране, стручњаци указују да потрошња хлеба опада и због демографских промена, али и због тога што се у развијенијим срединама више купују пецива и други пекарски производи, док хлеб полако губи некадашњу централну улогу у свакодневној исхрани.

То, међутим, не значи да хлеб нестаје са трпезе. Напротив, и француски и домаћи пример показују да се од масовне потрошње полако прелази ка селективнијој куповини – мање комада, али чешће уз инсистирање на свежини, саставу и квалитету. Багет у Француској и векна у Србији тако остају важан део прехрамбене културе, али у времену када потрошачи све пажљивије бирају шта и колико купују.