Istina o dramatičnoj najavi rasta rate za stambene kredite u Srbiji: Koliko je zaista skočio euribor u 2026. godini
Euribor jeste porastao, ali ne onoliko koliko se priča. Evo šta to stvarno znači za vašu ratu i kada će banka početi da je menja.
Euribor se ponovo vratio u fokus građana koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom. Posle perioda smirivanja, tržište novca u evrozoni poslednjih nedelja pokazuje nervozu, pre svega zbog rasta cena energenata, rata na Bliskom istoku i očekivanja da bi Evropska centralna banka mogla ponovo da zaoštri monetarnu politiku.
Vest da je euribor "skočio za 10 odsto" izazvala je zabrinutost među dužnicima u Srbiji, ali ta tvrdnja traži važno objašnjenje. Ne znači da će rata kredita porasti za 10 odsto, već da je sama referentna stopa porasla relativno za oko desetinu u odnosu na prethodni nivo.
Koliki je sada euribor?
Prema poslednjim dostupnim podacima koje objavljuje Euribor rejt, na dan 23. april 2026. godine tromesečni euribor iznosio je 2,165 odsto, dok je šestomesečni euribor bio 2,427 odsto.
To je važno za građane Srbije jer je veliki broj stambenih kredita sa promenljivom kamatom vezan upravo za 3M ili 6M euribor. Banka na tu stopu dodaje svoju maržu, pa se tako formira ukupna kamata koju klijent plaća.
Da li je euribor zaista skočio 10 odsto?
Matematički, ta tvrdnja može da bude tačna, ali način na koji zvuči može da zavara građane.
Ako je šestomesečni euribor porastao sa 2,128 na 2,333 odsto, to jeste relativni rast od oko 9,6 odsto. Međutim, u realnom obračunu kamate to je rast od 0,205 procentnih poena, a ne skok ukupne kamate za 10 procentnih poena.
Drugim rečima, rata kredita ne skače automatski za 10 odsto. Poskupljenje zavisi od iznosa kredita, preostalog roka otplate, marže banke i datuma kada se korisniku ponovo usklađuje kamata.
Šta to znači za stambene kredite u Srbiji?
Kod stambenih kredita sa promenljivom kamatom formula je najčešće jednostavna: euribor plus marža banke. Ako je, na primer, marža banke 2,5 odsto, a šestomesečni euribor 2,427 odsto, ukupna nominalna kamata bila bi oko 4,927 odsto.
Na primeru kredita od 100.000 evra na 25 godina, uz maržu od 2,5 odsto, mesečna rata bi pri euriboru od 2,128 odsto bila oko 563 evra, dok bi pri euriboru od 2,427 odsto bila oko 580 evra. To znači da bi razlika bila oko 17 evra mesečno.
To nije mala stvar za kućni budžet, ali za sada nije ni scenario iz 2022. i 2023. godine, kada je euribor otišao blizu četiri odsto i kada su mnogi dužnici osetili znatno veći udar na rate.
Zašto euribor ponovo raste?
Glavni razlog je strah da bi skuplji energenti mogli ponovo da poguraju inflaciju u evrozoni. Kako prenosi Rojters, većina ekonomista očekuje da Evropska centralna banka na sastanku 30. aprila zadrži depozitnu stopu na 2 odsto, ali deo tržišta sada računa na mogućnost povećanja već u junu.
I Evropska centralna banka u svojim projekcijama upozorava da energetski pritisci mogu da utiču na inflaciju. Ako cene nafte, gasa i drugih energenata ostanu visoke, centralne banke mogu duže da drže kamate na povišenom nivou ili da ih dodatno povećaju.
Kada građani mogu da osete promenu rate?
Rast euribora se ne prenosi svima odmah. Kod kredita vezanih za tromesečni euribor usklađivanje je najčešće kvartalno, dok se kod kredita vezanih za šestomesečni euribor promena vidi na svakih šest meseci.
To znači da neko ko sada ima stambeni kredit neće nužno već sledećeg meseca dobiti veću ratu. Sve zavisi od toga šta piše u ugovoru i kada banci dolazi datum za novo usklađivanje promenljive kamatne stope.
Da li postoji zaštita za dužnike u Srbiji?
Građani u Srbiji imaju određeni nivo zaštite kroz pravila Narodne banke Srbije. Prema objašnjenju koje je objavila Narodna banka Srbije, ograničenje kamatne stope od 5 odsto važilo je za postojeće korisnike stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom do kraja 2025. godine.
NBS je navela i da se tokom 2026. i 2027. godine primenjuje prelazni model ograničenja, prema kojem se maksimalna kamata određuje na osnovu prosečne ponderisane stope uvećane za jednu petinu. To znači da zaštita nije potpuno nestala, već je promenjen način obračuna maksimalne dozvoljene kamate.
Panika ne, oprez da
Za sada nema razloga za paniku, ali ima razloga za oprez. Euribor jeste porastao, ali još nije na nivou koji bi sam po sebi izazvao dramatičan skok rata. Mnogo važnije pitanje je da li će se rast energenata preliti na širu inflaciju i naterati Evropsku centralnu banku da ponovo podiže kamate.
Ako se euribor zadrži oko sadašnjih nivoa, korisnici stambenih kredita mogu očekivati umerene korekcije rata, zavisno od ugovora. Međutim, ako šestomesečni euribor nastavi da se približava nivou od 2,5 odsto i nastavi dalje da raste, pritisak na dužnike biće sve vidljiviji.
Tvrdnja da je euribor skočio za 10 odsto nije potpuno pogrešna, ali je nepotpuna i može da uplaši građane više nego što trenutni podaci opravdavaju. Ne radi se o tome da će stambeni kredit automatski poskupeti za 10 odsto, već o relativnom rastu referentne kamatne stope.
Za korisnike stambenih kredita u Srbiji najvažnije je da prate tri stvari: koliki je trenutni 3M ili 6M euribor, kada im banka usklađuje kamatu i šta će Evropska centralna banka odlučiti u narednim mesecima.
Drugim rečima, euribor jeste ponovo upalio žutu lampicu, ali crvena još nije uključena. Pravi rizik za građane nastaje ako rast cena energenata potraje, inflacija se ponovo ubrza, a centralne banke krenu u novi ciklus povećanja kamata.
