Он је био најбогатији човек у историји: "Лежао" на половини светског злата, а овим потезом успео је да сруши економију једне државе
Када се говори о богатству, имена попут Илона Маска и Џефа Безоса су прва која падају на памет. Међутим, у поређењу са најбогатијим човеком у историји, њихово богатство делује као ситниш. Манса Муса, владар афричког краљевства Мали у 14. веку, био је толико богат да историчари не могу ни да процене његову тачну нето вредност.
Рођен 1280. године, Муса је постао цар Малија 1312. године, када је његов претходник, Абу Бакр ИИ, нестао у покушају да пређе Атлантик. Мали је тада већ био једно од најбогатијих краљевстава у Африци, простирући се на деловима данашњих земаља Мали, Сенегал, Гвинеја, Нигер, Нигерија, Мауританија и Буркина Фасо.
Муса је додатно ојачао царство кроз развој трговине и ширење градова попут Тимбуктуа и Гаоа, који су постали културни и образовни центри исламског света. У сарадњи са архитектама из Блиског Истока и Африке, изградио је бројне џамије и јавне зграде, учинивши Тимбукту једним од најважнијих интелектуалних центара свог времена. Преминуо је 1337. године, а његови наследници нису успели да задрже моћ царства, што је довело до његовог постепеног пропадања.
Како је постао најбогатији човек свих времена?
Према подацима Британског музеја, у време Мансиног владања, царство Мали контролисало је готово половину светског злата – а све је припадало њему.
„Као владар, Манса Муса имао је неограничен приступ највреднијем ресурсу средњовековног света“, објаснила је Кетрин Бикфорд Берзок, стручњак за афричку уметност. Поред злата, његов приход долазио је и из рудника соли и трговине слоновачом, као и опорезивања великих трговачких рута које су пролазиле кроз његово царство.
Легенда о богатству које је срушило египатску економију
Иако је Мали већ био богат, свет изван Африке мало је знао о њему – све док Муса 1324. године није кренуо на хаџилук у Меку. Ова историјска експедиција постала је мит о невиђеном богатству.
Према извештајима арапских хроничара, Муса је на пут повео десетине хиљада људи и камиле натоварене са 136 килограма злата свака. Када је стигао у Каиро, његова дарежљивост је била толико екстремна да је златом буквално преплавио египатско тржиште, оборивши вредност племенитог метала и узрокујући економску кризу која је трајала десет година.
Америчка компанија SmartAsset.com процењује да је Египат изгубио око 1,5 милијарди долара због наглог пада вредности злата. Муса је касније покушао да исправи штету – откупљујући сопствено злато назад по непристојно високим каматама.
Наслеђе богатства и образовања
Мансино име и богатство постали су легендарни и у Европи – шпански картографи из 1375. године приказали су га на славном Каталонском атласу, седећи на престолу, држећи златни грумен и жезло у рукама.
Међутим, његово богатство није једино по чему је остао упамћен. Муса је ширио ислам, финансирао образовне институције и изградио библиотеку у Тимбуктуу, чинећи га једним од највећих центара науке и културе у средњовековном свету.
Иако његово богатство не може бити прецизно израчунато, процене из 2012. године сугеришу да би његова вредност данас била око 400 милијарди долара – што је чак 180 милијарди више од Илона Маска и 213 милијарди више од Џефа Безоса.
За разлику од данашњих милијардера, Муса је своје богатство користио не само за луксуз, већ и за образовање, културу и религију. Његова прича није само прича о злату – већ о утицају, моћи и оставштини која траје вековима.
Србија Данас/Мушки магазин