ЈЕДАН ПРОЗВОД СЕ У СРБИЈИ КОРИСТИ ДЕЦЕНИЈАМА: Не кошта никада више од пет динара
У средњем веку, искрама добијеним ударањем кремена о челик људи су палили напола угљане крпе, суву маховину или гљивице
Човекова жеља да пали ватру на којој ће се грејати и кувати храну терала га је кроз целу људску историју да измишља различите врсте "шибица". Хиљадама година касније, Римљани нису одмакли много напред али и они су и даље примитивно хватали искру комадићем дрвета натопљеним у сумпор.
ПОВЕЋАНЕ ДЕВИЗНЕ РЕЗЕРВЕ СРБИЈЕ! У децембру 648 милиона евра више него у новембру: Познато шта је главни узрок
У средњем веку, искрама добијеним ударањем кремена о челик људи су палили напола угљане крпе, суву маховину или гљивице. Све се те лако запаљиве твари називају ,"труд" или "самокрес". Данашње шибице могле су бити направљене тек пошто је откривен фосфор, елемент који се пали већ на ниској температури.
Године 1681. ирски физичар Роберт Бојл је ставио је дрвце премазано сумпором у смесу сумпора и фосфора. Међутим, те су се шибице лако палиле, па изум није био практичан.
Прве практичне шибице направио је енглески хемичар и апотекар Јон Вокер. Да би упалиле, ваљало их је провући између пресавијеног папира покривеним ситним комадићима стакла. Те шибице он је назвао "Фрицтион Lights" као и да се он наводи као први продавац шибица у свету прве шибице је продао адвокату 7. априла 1827. године. Иако је његов изум био необичан, Волкер није успео да га уновчи.
Француз Шарл Шора хемичар, изумео је 1830. године и први употребио бели фосфор у својој формули за израду шибица, његову иновацију су врло брзо и нашироко копирали многи други произвођачи. Ипак овај проналазак није ширио непријатне мирисе, али је имао другу, мало већу ману - бели фосфор био је отрован.
ДОБРА ВЕСТ ЗА ЉУБИТЕЉЕ СКИЈАЊА: На Златибору почела сезона, на стазама до 40 центиметара снега
ДОБРА ЛОКАЦИЈА ИЛИ ПАРКИНГ БЛИЗУ СТАНА? Београђане све више нервира мањак места, цене гаража у престоници папрене
Мађар Јанош Ирињи је 1835. године заменио калијев хлорат с оловним оксидом и добијене шибице запалио тихо и без проблема.
1833. у Аустрији и Немачкој су већ прављене шибице с фосфорним врхом. Међутим, и ту је постојао један проблем. Бели или жути фосфор је био тако опасан за раднике који су израђивали шибице да је морао бити забрањен међународним споразумом 1906. године.
На крају је пронађен неотровни црвени фосфор, а то је довело и до проналаска тзв. сигурносних шибица. Прве такве шибице, које су се палиле искључиво на посебној, за то израђеној површини, произведене су у Шведској 1855 . године. Произвео их је шведски индустријалац Јохан Едвард Лундстром који је и први је патентирао ову методу.
А како је данас?
У данашње време компанија Дајмонд Меч направи више од 12 милијарди шибица годишње. У Сједињеним Америчким Државама се годишње употреби око 500 милијарди шибица. Најстарија позната реклама на кутији за шибице потиче из 1895. године. На њој је била реклама са поздравима од Менделсонске опере.
Некад их извозили, а сад увозимо
Шведска фабрика Match АБ са централом у Стокхолму представља највећу фабрику шибица на свету и јединог глобалног дистрибутера. Стара Југославија имала је две фабрике шибица у Долцу и Осијеку и некада их је извозила. Србија их данас увози.
Кнез Павле на шибице дао уштеђевину
Шибице су 1826. године кренуле као светска иновација, педесетих година прошлог века постале су колекционарска атракција, а данас више нису ни то, сем у Сремским Карловцима. Колико овај хоби може да окупира човека говори и податак да је Кнез Павле у сакупљање шибица уложио своју дванаестогодишњу уштеђевину. Данас, на страници eBay порцеланске и сребрне кутијице за жижице (како су се некада звале) с краја 19. века могу да достигну цену и од 1.000 долара.
А шибице су можда једини производ који годинама није променио свој изглед, грамажу, и што је најважније - цену! (не рачунајући нове брендове који диктирају неке друге цене) Чувена зебра је најпознатија марка шибица у Србији. Кажу многи да је дизајн непревазиђен. На кутији је зебра која трчи и јуриша ка свом зацрнтаном циљу, жутом путањом док је сунце велико и испуњено црвеном бојом.
Зебра шибице и дан данас користе сви.
Писали смо раније колико неки производи "мере" стандард, и да се на пример, киндер јаје, "покондирило", па данас кошта и дупло у односу на пре неколико година.
Производња шибица није захтеван просец али може бити опасан, и ипак се поставља питање исплативости.
Са почетним улагањем од неколико хиљада евра, извршене инвестиције ће се исплатити у периоду од најмање три године.
С друге стране, број пушача у нашој земљи и даље је велики, а управо уз паклицу циграта, шибице су често најпродаванији производ.
Цена зебра шибице је по кутијици 4 динара, док је паковање од 10 кутија 40 динара.