УПАЛИ У ДУЖНИЧКО РОПСТВО: Како се живи у Црној Гори и где је данас НАЈСИРОМАШНИЈА РЕПУБЛИКА у бившој СФРЈ?!
Јавни дуг од стицања независности увећан скоро пет пута
Црна Гора била је најнеразвијенија република у Југославији. Данас има тржишно оријентисану економију, званична валута је евро, грађани месечно зарађују 519 евра у просеку, а пензионери око 300 евра. Према подацима с краја прошле године црногорски БДП вреди 5,4 милијарде долара или 8,7 хиљада долара по становнику.
ПОРАСТ ПОТРАЖЊЕ ЗА ЧИСТАЧИЦАМА: Ове године Националној служби за запошљавање пријављена потреба за више од 700 спремачица
ПАПРЕНО! Купио НАЈСКУПЉИ СТАН у Београду, а износ који је дао за 144 квадрата удара у главу
ОВО СУ ЛОКАЦИЈЕ У СРБИЈИ ГДЕ СУ НЕКРЕТНИНЕ НАЈСКУПЉЕ: Цене квадрата иду и више од 9.000 евра
Економски раст, претходних неколико година, био је подстакнут радовима на изградњи великих инфраструктурних пројеката, нарочито на изградњи ауто-пута, локалној инфраструктури и добрим туристичким сезонама. У прошлој години раст је успорио због високог јавног дуга, како је то објаснио ММФ.
У Европској комисији су отворено поручили да су трошкови градње ауто-пута и задуживање Црне Горе почели да узимају данак још у 2015. што је и узроковало драстичан раст државног дефицита и дуга.
На крају 2006. године, у којој је Црна Гора изгласала независност, јавни дуг износио је 701 милион евра, а тринаест година касније Црна Гора дугује 3,3 милијарде евра, док БДП износи 70,8 одсто БДП. Јавни дуг је увећан скоро пет пута, а БДП два и по пута. У преводу јавни дуг је растао дупло брже од БДП-а.
Тако је у прошлој години Црна Гора имала најмањи економски раст од шест држава Западног Балкана и то су показале одвојене пројекције ММФ-а, Светске банке и Европске комисије.
Услуге чине више од 60 одсто БДП
Црногорска економија се у великој мери ослања на туризам и енергетику. Привреда се темељи на малим и средњим предузећима, која стварају више од половине БДП. Сектор услуга учествује са више од 60 одсто у БДП. Сектор пољопривреде у укупној економији учествује са 7,4 одсто и запошљава углавном локалну радну снагу.
Црна Гора у протеклих 13 година остала без власништва у Комбинату алуминијума, Руднику боксита, Железари...
Црна Гора има развијени југ и мање развијен север. Незапосленост је око 16 одсто и посебно је изражена у мање развијеним општинама у северном региону. Велики број нерезидената из земаља региона и појединих чланица ЕУ ангажован је на сталним и сезонским пословима, углавном у туризму и грађевинарству.
Стање привреде у 2006. и 2019. години
Од 2006. године расле су и пензије и плате, али и ПДВ, цене намирница, струје и других роба које утичу на животни стандард.
Монстат нема податке о спољнотрговинској размени за 2006. годину, док је према подацима из 2010. године, размена износила 1,984 милијарде, док је дефицит у робној размени износио 1,324 милијарде. Извоз је био 330 милиона. У 2018. години размена је износила 2,9 милијарди, док је дефицит био две милијарде.
Број јавних функционера за 13 година са 1.700 порастао на пет и по хиљада.
Инвестиције
Према подацима за 2019. годину, број предузећа са страним власницима увећао се за 48 одсто у односу на 2018. Прошле године, било их је 29 одсто из Турске, нешто мање од 17 процената из Русије, затим 5,7 из Украјине, 5,3 из Италије...
Највише страних инвестиција је у Подгорици и Будви
Интересантан је начин на који је Црна Гора привлачила инвестиције - отварање фирме уз почетни капитал од једног евра, једноставне процедуре, по девет одсто пореза на добит и доходак физичких лица, чињеница да се домаћи и страни инвеститори третирају скоро па једнако.
Међутим, стране инвеститоре у ЦГ готово и да не интересује индустрија. Чак четвртина предузећа са страним власницима бави се трговином, петина је у стручним, научним и техничким делатностима, да би тек на треће место дошле фирме из области грађевине.
Црна Гора је 2011. постала чланица Светске трговинске организације. Уговори о слободној трговини, које је Црна Гора потписала са Европском унијом, ЕФТА, ЦЕФТА, Руском Федерацијом, Турском и Украјином, црногорским компанијама омогућавају приступ тржишту од више од 800 милиона становника.
Огроман утицај пандемије вируса корона
Црна Гора се налази у групи земаља чија привреда изразито зависи од туризма, гране која је најтеже погођена пандемијом вируса корона. Стога је јасно колику ће то штету нанети овој земљи.
Из црногорске Владе је у јуну саопштено да ће земља морати да се задужи око 500 милиона евра, уместо планираних 100. Влада очекује пад БДП од 6,8 одсто, раст јавног дуга до износа од 3,79 милијарди евра или 82,5 одсто БДП-а.
И то је оптимистично - јер нове ажуриране процене ММФ говоре да ће Црна Гора ове године имати пад БДП од девет одсто.
БЕЗ ИНТЕРНЕТА, СИГНАЛА И СТРУЈЕ: Школа у Товрљану нема савремену технологију, али има нешто много важније!
ОВА ЗЕМЉА ПРОФИТИРАЛА ЗА ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ! Пораст броја туриста за 15,3 одсто
У БЕОГРАДСКИМ ВРТИЋИМА 23.715 МАЛИШАНА: Број деце мањи него прошле године, родитељи показали одговорност
