Ова биљка је стално тражена, лака за узгајање а доноси огромне приходе: Зарада по хектару је и до 7.000 евра

У тренутку када пољопривреда постаје озбиљан бизнис, све више произвођача тражи културе које доносе брзу зараду, сигурну продају и могућност извоза. Нана је управо једна од таквих биљака – тражена широм Европе.

Додатна предност је то што је производња ове културе прихватљива и за мала породична газдинства и за велика комерцијална имања, уз релативно ниска почетна улагања и висок принос.

Уколико размишљате о развоју бизниса, озбиљно узмите у обзир и европске фондове и програме за рурални развој. Финансијске подршке односе се углавном на подизање засада, набавку опреме и изградњу сушара или дестилерија, чиме се повећава профит и отвара пут ка извозном тржишту.

Нана у Србији

Узгајање нане у Србији почело је нагло да цвета јер је ова биљка постала тражена и то не само у Европи. За већину ратара, ова култура постала је озбиљан извор доброг прихода, уз невелика улагања, преносе медији.

Наводи се да килограм суве нане на тржишту достиже цену од 4 до 5 ЕУР, а хектар може дати и до 1.500 килограма сувог листа. 

Рачуница је јасна,приход од хектара нане креће се између 6.000 и 7.000 ЕУР, преноси БизПортал.

Трошкови улагања у подизање и одржавање засада износе око 2.000 ЕУР (садни материјал, радна снага, наводњавање и сушење), што значи да пољопривредник може да рачуна на чисту зараду и до 5.000 ЕУР по хектару.

Стална потражња за наном

Највећа предност производње нане јесте стална потражња. Фармацеутска и прехрамбена индустрија користе је у огромним количинама: од чајева, сирупа и етеричних уља, до бомбона, сокова и козметике. Органска нана је посебно тражена на извозним тржиштима, где цена иде и 30 одсто више.

Произвођачи истичу да је откуп практично загарантован, јер откупљивачи често долазе и на имање, а они који имају сопствену сушару или дестилерију уља остварују и додатну зараду.

Погодна за мала и велика газдинства

За гајење нане није потребна скупа механизација, па се у посао могу упустити и мала породична газдинства. Саднице се саде на пролеће, а већ исте године могуће је брати лист.

Стручњаци саветују да се посебна пажња мора обратити на наводњавање и правовремену жетву, јер од тога зависи и квалитет и количина сувог листа, а самим тим и цена.

Извор: Србија Данас/Каматица