Лекови поскупљују за 900 одсто? Нова директива Европске уније могла би да направи хаос: Фармацеутска индустрија упозорава и на несташице

Фармацеутска индустрија упозорава да би због нових правила производња многих лекова постала неисплатива, те уз подршку хрватских европарламентараца тражи одлагање примене директиве. Према предлогу, управо би произвођачи лекова требало да сносе већину трошкова додатног пречишћавања воде од микрочестица и остатака лекова које класични системи не могу да уклоне, пише Нет.хр.

Према новој директиви, произвођачи лекова требало би да покрију чак 80 одсто трошкова увођења напредних технологија за пречишћавање отпадних вода. То је изазвало оштру реакцију у индустрији, из које поручују да би такав терет могао да угрози доступност лекова.

Упозорења о несташицама најјефтинијих лекова

„Овде говоримо о томе да ће сваки произвођач за себе морати да процени може ли тај лек даље да пласира на тржиште. То би могло да доведе до несташице јер ће највише погодити ионако најјефтиније лекове, које је произвођачима већ данас проблематично да пласирају на тржиште“, изјавила је Ана Гонгола, председница ХУП-Удружења произвођача лекова.

На највећем удару нашли би се генерички лекови, попут оних за кардиоваскуларне болести, дијабетес или повишену температуру. Марио Вребчевић, заменик председнице Хрватске лекарске коморе, појашњава ситуацију:

„Када говоримо о ценама тих лекова, пре свега говоримо из перспективе државе.

За пацијенте су ти лекови углавном бесплатни у Хрватској и великом делу Европе. Они су под сталним притиском и цене им падају већ 20 година.“

Произвођачи упозоравају да ће им производња под новим условима постати потпуно неисплатива.

„Тражимо одлагање, желимо да седнемо за сто како бисмо знали шта тачно пречишћавамо и колико то тачно кошта, па да се онда договоримо како ћемо тај трошак да поделимо. Морамо тачно да знамо колико лекови загађују животну средину“, додаје Гонгола.

Научници: Директива је неопходна

С друге стране, научници истичу да је проблем загађења вода остацима лекова стваран и да је директива неопходан корак, иако су хрватске воде међу најчистијима у Европи.

„Посебан проблем су остаци лекова и антибиотика зато што их конвенционални уређаји за пречишћавање отпадних вода не уклањају ефикасно, као ни резистентне бактерије које преживљавају третман.

То није само проблем Хрватске, већ целе Европске уније, то је глобални проблем“, објашњава Николина Удиковић Колић, руководилац Лабораторије за микробиологију животне средине на Институту Руђер Бошковић.

Она се нада да примена директиве, која би требало да ступи на снагу 2027. године, неће ићи на штету пацијената и цена лекова.

Главно питање које се поставља јесте како ускладити заштиту животне средине са доступношћу лекова. Највећи ризик постоји за генеричке и есенцијалне лекове, који чине око 70 одсто свих терапија у Европи, а истовремено имају ниску цену и малу профитну маржу за произвођаче.

Колики би утицај на цене могао да буде показује израчун из Холандије, према којем би неки лекови могли да поскупе и до 900 одсто.