Минд the ГАП! Заједничке акције радничких организација за премошћавање родног јаза у зарадама
Пројекат „Минд the ГАП! Заједничке акције радничких организација за премошћавање родног јаза у зарадама” је партнерски пројекат 10 организација из 9 различитих земаља (Бугарска, Италија, Северна Македонија, Црна Гора, Малта, Румунија, Србија, Словачка, Пољска).
Корисник пројекта је Генерални синдикат радника са Малте и финансира се уз подршку Европске уније.
Овај веома важан пројекат бави се питањима родног јаза у зарадама широм Европе, како у чланицама ЕУ, тако и у државама кандидатима. Пројекат „Минд the ГАП” је фокусиран на неколико главних циљева као што су повећање сарадње земаља учесница у праћењу транспоновања Директиве ЕУ о транспарентности плата, јачање способности за коришћење колективног преговарања од стране радничких организација како би се премостио родни јаз у зарадама путем обука на мрежи или класичних обука, повећање доприноса радничких организација у креирању политике ЕУ (препоруке засноване на раду тимова за надзор, експерата и представника радничких организација), ефикаснију имплементацију Директиве о транспарентности плата у државама чланицама ЕУ, као и боље разумевање Директиве о транспарентности плата у државама кандидатима, и коначно - унапређење сарадње радничких организација на развоју наредних корака и препорука за смањење родног јаза у зарадама.
Спровођење закона о раду и присуство стереотипа о родним улогама и даље представљају значајне препреке у решавању родних разлика у већини земаља. Како би се побољшала усаглашеност, потребни су јачи механизми спровођења и кампање у циљу подизања свести. Низак ниво учешћа жена у радној снази и професионална сегрегација и даље постоје; из тог разлога се такође препоручују политике које промовишу родитељско одсуство за оца и родно неутралну класификацију послова. Врло често патријархалне норме ометају напредак, а жене су недовољно заступљене на високо плаћеним позицијама, па су родно осетљиве политике и побољшан приступ менаџерским позицијама кључни у решавању ових питања. Такође су потребне културолошке промене ка инклузивном лидерству и политикама правичних радних окружења. Јаз у зарадама у приватном сектору је већи проблем због недовољне транспарентности плата, зато је неопходно обавезно извештавање о платама и ангажовање синдиката, заједно са законским оквирима и механизмима одговорности послодаваца. Кључна компонента овог настојања је Директива ЕУ о транспарентности плата из 2023. године, која захтева транспарентност плата у свим државама чланицама како би се елиминисале разлике у платама. Иако је ова Директива велики корак у правом смеру, биће потребно много институционалне подршке да би се делотворно применила. Малим и средњим предузећима може бити тешко да испуне ове нове прописе, што додатно наглашава неопходност државне подршке да би се олакшала имплементација.