Многи не знају колико је опасно: Ова навика при коришћењу климе може оставити последице

Проблем који се најчешће истиче јесте нагли температурни шок којем је тело изложено при уласку и изласку из климатизованих простора. Разлика између, на пример, 20 степени у затвореном и 35 до 40 степени напољу представља велики стрес за организам. То може довести до осећаја слабости или несвестице, а посебно су угрожене особе са срчаним обољењима.

Скривени ризици: више од обичне прехладе

Поред тога, честе промене између врелог спољашњег ваздуха и хладних просторија могу утицати и на дисајне путеве. Слузокожа постаје осетљивија, што повећава ризик од прехладе, упале грла или бронхитиса. Како се наводи, то су непријатне последице које се често занемарују током лета.

Додатни ризик представља и неадекватно одржавање клима-уређаја. У таквим условима уређаји могу постати погодно тло за развој бактерија, међу којима је и легионела, узрочник легионарне болести.

Према наводима Института Пастер, легионела се природно налази у топлој, слаткој води, а може се проширити у системима који користе воду за хлађење ваздуха, попут оних у хотелима, болницама и тржним центрима. Инфекција настаје удисањем ситних капљица контаминиране воде које уређај избацује у простор.

Због тога стручњаци наглашавају важност редовног одржавања, укључујући чишћење и замену филтера, како би се спречило накупљање бактерија и обезбедио безбедан рад уређаја.

Како да останете безбедни – а и даље расхлађени

Када је реч о правилној употреби, препоручује се да разлика између спољне и унутрашње температуре не буде већа од 5 до 7 степени. На пример, ако је напољу 35 степени, оптимална температура у просторији требало би да буде око 28 степени. Тиме се организам мање излаже стресу, а и даље се обезбеђује пријатно расхлађење.

Такође се саветује да се избегава дужи боравак у превише хладним просторијама пре изласка напоље, као и да се тело постепено прилагођава променама. Ношење слојевите одеће може додатно помоћи у тим прелазима.

Како се расхладити без клима уређаја

За оне који немају клима-уређај, наводи се неколико алтернативних метода расхлађивања, попут држања затворених ролетни и прозора током дана како би се спречио улазак топлоте, док се увече простор проветрава. Вентилатор постављен близу прозора може помоћи у циркулацији ваздуха и додатном расхлађивању.

Објашњава се и зашто вентилатори пружају осећај хлађења иако не мењају температуру ваздуха. Кретање ваздуха убрзава испаравање зноја са коже, што ствара осећај свежине, нарочито у сувим условима.

Иако су клима-уређаји постали кључни савезник током летњих врућина, стручњаци упозоравају да је њихова безбедна употреба подједнако важна као и сама потреба за расхлађивањем. Уз умерену температурну разлику, редовно одржавање и пажљиво прилагођавање организма, могуће је избећи здравствене ризике и безбедно пребродити високе температуре.