Може ли Трамп заиста тако брзо и често мењати царинске одлуке? Преокрети који мењају ток светске трговине

Након што је увео драстичне царине на увоз из већине земаља, Трамп је у само 24 сата направио изненадни преокрет, привремено смањујући царине за многе партнере, док је појачао притисак на Кину. Овај непредвидиви приступ довео је светске лидере и пословне кругове у дилему: може ли председник заиста тако брзо и често мењати царинске одлуке?

Преокрет који је уздрмао тржишта

Почетком априла 2025, Трампова администрација увела је високе "реципрочне" царине на увоз из десетина земаља, уз већ постојећу општу царину од 10% на скоро сав увоз. Кина је била посебно погођена, са царином подигнутом на 104%. Ове мере изазвале су највећу финансијску нестабилност од почетка пандемије COVID-19, бришући билионе долара са берзи и изазивајући забрињавајући раст приноса на америчке државне обвезнице. Ипак, мање од 24 сата касније, Трамп је најавио 90-дневну паузу у примени повишених царина за већину земаља које нису узвратиле истом мером. Објаснио је новинарима да је сматрао да су људи "мало претерали" и постали "нервозни". "Морате бити флексибилни", признао је. Тржишта су одмах реаговала, а индекси Dow Јонес и Nasdaq порасли су за готово 3000, односно више од 12%.

Стратегија или случајност?

Администрација је покушала да представи овај преокрет као део унапред смишљене стратегије. Минстар финансија, Скот Бесент, изјавио је да је то био план од почетка како би се створио "максимални преговарачки притисак". "Могли бисте чак рећи да је намамио Кину у лошу позицију", додао је Бесент. Међутим, Трамп је касније наговестио да је тржишни хаос, нарочито кретања на тржишту обвезница, утицао на његову одлуку.

- Гледао сам тржиште обвезница. Видео сам синоћ како су људи постали помало нервозни - рекао је Трамп. Признао је да је одлука донета "прилично рано ујутро" и да је била написана "из срца", без консултација са адвокатима, што буди сумњу у тезу о дугорочној стратегији.

Правни оквир и председничке овласти

Поставља се кључно питање: Да ли председник САД-а заиста има овлашћења да тако често мења царинске одлуке? Одговор је потврдан, али уз важна ограничења. Председник има значајне овласти у трговинској политици, често делегиране законима као што су Закон о трговини из 1974. или Закон о ширењу трговине из 1962. Ови закони омогућавају председнику да уведе царине у одређеним околностима, као што је заштита националне сигурности или одговор на непоштене трговинске праксе других земаља.

Међутим, та овлашћења нису апсолутна. Устав САД-а даје Конгресу примарно овлашћење за "регулацију трговине са страним државама". Конгрес може усвојити законе који ограничавају председникову дискрецију или чак поништити његове царинске мере. Такође, председничке одлуке о царинама подложне су судском преиспитивању, при чему судови могу одлучити да ли су те одлуке у складу са законима и Уставом.

Политички и економски притисци

Домаће индустрије, потрошачи и међународни партнери могу вршити притисак на председника да мења смер политике. Због Трампових потеза, већ су се појавили предлози закона у Сенату који би ограничили председничка овлашћења захтевајући одобрење Конгреса за царине унутар одређеног рока (нпр. 60 дана), иначе би оне престале важити.

Последице непредвидивости

Стално мењање правила игре ствара "непредвидивост коју владе и компаније мрзе", како каже аналитичар Даниел Расел из Асиа Society Policy Институте. Иако су многе земље поздравиле 90-дневну одгоду као "привремену одгоду извршења", општи осећај несигурности остаје. Компаније попут Walmart-a признају да је због "врло флуидне" ситуације тешко предвидети трошкове и планирати набавку. Ова неизвесност може успорити пословне инвестиције и потрошњу домаћинстава. Неки аналитичари чак сугеришу да би Трампова непредвидивост могла учинити Кину привлачнијом за неке компаније, јер она, упркос високим царинама, нуди стабилност у поређењу са сталним променама америчке политике према другим азијским земљама.

Доналд Трамп, као председник САД-а, има законска овлашћења да мења царинску политику, али та моћ није неограничена и подложна је контроли Конгреса, судова, те политичким и економским притисцима. Његов недавни нагли преокрет показује да је спреман користити та овлашћења на динамичан и непредвидив начин, често реагујући на тренутне тржишне или политичке околности. И док администрација покушава да ово представи као део преговарачке стратегије, последице таквог приступа су стварна економска несигурност и отежано планирање за компаније и владе широм света, остављајући питање шта ће бити његов следећи потез у глобалном трговинском рату.

Србија Данас/Пословни