Најважнији ауто-пут за Србе је тест односа: Ко гради, ко одржава и чији ће бити?
Договор о траси ауто-пута кроз Брчко дистрикт ускоро би могао да буде постигнут, али ће знатно тежи део посла представљати усаглашавање финансирања пројекта, односно питање у чијем ће власништву бити ауто-пут када, и ако, буде изграђен.
Иако постоји начелна сагласност о правцима кретања будућих саобраћајница, финансијска конструкција и политички договор између ентитета и Брчко дистрикта и даље су далеко од решења.
Брчко дистрикт у овом тренутку нема средства за изградњу ауто-пута, нити се у догледној будућности може очекивати да самостално финансира овако велики инфраструктурни пројекат. На ранијим састанцима разматрана је могућност да Брчко, уз помоћ супервизора и међународних институција, обезбеди средства за експропријацију земљишта, али не и за саму градњу. Изградња ауто-пута, према проценама, далеко превазилази финансијске капацитете Дистрикта.
-Најбоље би било да ми градимо и упишемо пут као власништво Републике Српске, али не верујем да ће Федерација на то пристати. Треба ићи у правцу да онај ко гради, тај одржава, наплаћује путарину и после одређеног периода, од 30, 40 или 50 година, пут буде пренет на Брчко дистрикт“, изјавио је за „Независне“ Слободан Станаревић, извршни директор ЈП Аутопутеви Републике Српске. Управо у том правцу, према најавама, ићи ће будући разговори о моделу финансирања и управљања овом саобраћајницом.
Након што се дефинитивно усагласи траса ауто-пута кроз Брчко дистрикт, следи покушај договора да Република Српска и Федерација БиХ финансирају свака свој део трасе. Међутим, према незваничним информацијама, договор о томе је и даље далеко, а посебно се не очекује у изборној години, јер у Федерацији БиХ не постоји јединствена политичка воља за пројекте који се тумаче као саобраћајно повезивање Бањалуке и Београда.
Када је реч о самој траси, предвиђена су два правца кретања ауто-пута кроз Брчко дистрикт. Први је правац исток–запад, за који је заинтересована Република Српска и који би био део будућег ауто-пута Бањалука–Београд. Други правац је север–југ, планиран као део ауто-пута од Тузле ка Орашју, за који је заинтересована Федерација БиХ, али је реализација тог пројекта за сада у почетној фази. За разлику од тога, на правцу од Бањалуке ка Београду већ је урађен значајан део припремних и грађевинских радова.
Ауто-пут од Раче до Бијељине биће завршен у току ове године, док би већ на пролеће требало да почне градња деонице Бијељина–Брчко у дужини од 17 километара. Такође, отклоњене су препреке за изградњу деонице Вукосавље–Брчко, дуге 31,5 километара, за коју је из Кине обезбеђен кредит од 180 милиона евра. Тиме је практично отворен пут за наставак изградње саобраћајне инфраструктуре која треба да повеже североисток Босне и Херцеговине са Србијом.
-Нема алтернативе постизању договора. Омогућићемо најбрже саобраћајно повезивање са Београдом, али и одблокирати процес доношења новог просторног плана Брчко дистрикта, који је од пресудног значаја“, изјавио је Синиша Милић, градоначелник Брчко дистрикта, додајући да нови просторни план, поред траса ауто-пута, треба да обухвати и кључне инфраструктурне објекте, укључујући нови мост између Брчког и Хрватске.
Подсећања ради, званичници у Босни и Херцеговини већ су једном постигли начелни „договор“ о трасама ауто-пута кроз Брчко дистрикт. У септембру 2022. године, након састанка представника влада Републике Српске и Федерације БиХ, Брчко дистрикта, јавних предузећа и Савета министара БиХ, саопштено је да је постигнута сагласност о будућим трасама. Састанку је присуствовао и Јонатан Mennuti, супервизор за Брчко, као и представници Завода за планирање, пројектовање и развој Брчко дистрикта, којима је поверен задатак измене просторног плана.
-Морам да изразим задовољство у име Републике Српске зато што смо постигли договор о будућој траси коридора, не само ауто-пута већ и гасовода који ће пролазити кроз Брчко дистрикт. Важно је да су званични органи Брчко дистрикта, заједно са нашим сарадницима, успели да дођу до компромисног решења које може да задовољи све стране заинтересоване за изградњу“, изјавио је тада Недељко Ћорић, министар саобраћаја и веза Републике Српске.