Нема исељења без ова три услова: Нове измене закона о извршитељима

Реч је о мери коју је раније најавио председник Србије Александар Вучић, а циљ је да се спречи да људи остану без крова над главом због мањих дуговања.

Према предлогу измена, извршитељи више неће моћи да продају некретнину дужника уколико нису испуњена три јасно дефинисана услова.

Три кључна услова

Министар правде Ненад Вујић објашњава да закон предвиђа заштиту дома под прецизно одређеним критеријумима.

- У некој некретнини неко треба да живи дужи низ година, да ту има пребивалиште пет година. Такође, битно је да нема другу некретнину, односно други стан. Ту је предвиђена и квадратура до 60 квадрата. Значи, суд утврђује све те чињенице - наглашава Вујић.

Другим речима, да би се стан прогласио јединим домом, потребно је да испуњава следеће услове:

• да је то једина непокретност дужника,
• да стан има до 60 квадрата,
• да дужник на тој адреси има пребивалиште најмање пет година пре подношења предлога за извршење.

Вујић додаје да ће се наплата дуга вршити кроз друге облике имовине или репрограм:

- Првенствено говоримо о јавним предузећима јер овде имамо нечије право да наплати своје потраживање, али опет имамо и спречавање појаве бескућништва. Јер ако некоме продамо једини дом, поготово ако је тај дуг релативно мали у односу на вредност тог дома, онда стварамо бескућништво."

Став извршитеља

У Комори јавних извршитеља поручују да ће поштовати сваку одлуку законодавца.

- Нити смо надлежни, нити смо компетентни да о томе причамо, саветујемо, предлажемо. Ту смо да спроводимо закон и Устав и да спроводимо судске одлуке. Како ће држава то да реши, то је апсолутно питање за законодавца - изјавио је Филип Станковић из Коморе јавних извршитеља.

Упозорења о "рупи у закону"

Ипак, стручњаци упозоравају да постоји озбиљан проблем који измене не дотичу – заштита трећих лица.

Иван Златић из иницијативе "За кров над главом" истиче да је јавна расправа неопходна, како би се и овај проблем решио.

- У смислу права на дом, то су људи који су, на пример, купили стан у изградњи, у некој фази када је то било повољније. На пример, има новца да купи некретнину завршену са уредним папирима и онда се нађе у проблему јер стан не могу да укњиже. Зграда често не добије употребну дозволу из разлога који са купцем немају никакве везе зато што је инвеститор радио нешто мимо цртежа или из других разлога и онда купци дођу у ситуацију да им иако су купили непокретност, имају уговор, дали су паре, уредно су платили, закључили и оверили уговор, то ништа не значи зато што се у извршном поступку гледа само ко је књижен, а књижен је инвеститор коме су већ дали паре."

Он додаје:

- Онда се због његових дугова продаје ова непокретност коју је човек поштено платио. То је једна рупа у закону на коју је стручна јавност приметила још када је закон доношен."

Шта следи?

Из Министарства правде поручују да су нова решења усклађена са Уставом, јер истовремено штите право на дом и омогућавају наплату потраживања кроз друге облике имовине. Очекује се да се ускоро о изменама изјасне посланици Скупштине Србије, а грађани и повериоци да у пракси виде како ће нови закон изгледати.