Nema iseljenja bez ova tri uslova: Nove izmene zakona o izvršiteljima

Reč je o meri koju je ranije najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a cilj je da se spreči da ljudi ostanu bez krova nad glavom zbog manjih dugovanja.

Prema predlogu izmena, izvršitelji više neće moći da prodaju nekretninu dužnika ukoliko nisu ispunjena tri jasno definisana uslova.

Tri ključna uslova

Ministar pravde Nenad Vujić objašnjava da zakon predviđa zaštitu doma pod precizno određenim kriterijumima.

- U nekoj nekretnini neko treba da živi duži niz godina, da tu ima prebivalište pet godina. Takođe, bitno je da nema drugu nekretninu, odnosno drugi stan. Tu je predviđena i kvadratura do 60 kvadrata. Znači, sud utvrđuje sve te činjenice - naglašava Vujić.

Drugim rečima, da bi se stan proglasio jedinim domom, potrebno je da ispunjava sledeće uslove:

• da je to jedina nepokretnost dužnika,
• da stan ima do 60 kvadrata,
• da dužnik na toj adresi ima prebivalište najmanje pet godina pre podnošenja predloga za izvršenje.

Vujić dodaje da će se naplata duga vršiti kroz druge oblike imovine ili reprogram:

- Prvenstveno govorimo o javnim preduzećima jer ovde imamo nečije pravo da naplati svoje potraživanje, ali opet imamo i sprečavanje pojave beskućništva. Jer ako nekome prodamo jedini dom, pogotovo ako je taj dug relativno mali u odnosu na vrednost tog doma, onda stvaramo beskućništvo."

Stav izvršitelja

U Komori javnih izvršitelja poručuju da će poštovati svaku odluku zakonodavca.

- Niti smo nadležni, niti smo kompetentni da o tome pričamo, savetujemo, predlažemo. Tu smo da sprovodimo zakon i Ustav i da sprovodimo sudske odluke. Kako će država to da reši, to je apsolutno pitanje za zakonodavca - izjavio je Filip Stanković iz Komore javnih izvršitelja.

Upozorenja o "rupi u zakonu"

Ipak, stručnjaci upozoravaju da postoji ozbiljan problem koji izmene ne dotiču – zaštita trećih lica.

Ivan Zlatić iz inicijative "Za krov nad glavom" ističe da je javna rasprava neophodna, kako bi se i ovaj problem rešio.

- U smislu prava na dom, to su ljudi koji su, na primer, kupili stan u izgradnji, u nekoj fazi kada je to bilo povoljnije. Na primer, ima novca da kupi nekretninu završenu sa urednim papirima i onda se nađe u problemu jer stan ne mogu da uknjiže. Zgrada često ne dobije upotrebnu dozvolu iz razloga koji sa kupcem nemaju nikakve veze zato što je investitor radio nešto mimo crteža ili iz drugih razloga i onda kupci dođu u situaciju da im iako su kupili nepokretnost, imaju ugovor, dali su pare, uredno su platili, zaključili i overili ugovor, to ništa ne znači zato što se u izvršnom postupku gleda samo ko je knjižen, a knjižen je investitor kome su već dali pare."

On dodaje:

- Onda se zbog njegovih dugova prodaje ova nepokretnost koju je čovek pošteno platio. To je jedna rupa u zakonu na koju je stručna javnost primetila još kada je zakon donošen."

Šta sledi?

Iz Ministarstva pravde poručuju da su nova rešenja usklađena sa Ustavom, jer istovremeno štite pravo na dom i omogućavaju naplatu potraživanja kroz druge oblike imovine. Očekuje se da se uskoro o izmenama izjasne poslanici Skupštine Srbije, a građani i poverioci da u praksi vide kako će novi zakon izgledati.