НОВО ПОВЕЋАЊЕ РАТА НА СТАМБЕНЕ КРЕДИТЕ! Ево од чега зависи колико ће бити већи износ, стручњак објаснио све детаље
Кад ће следеће повећање рата на стамбене кредите и колико ћемо промена имати до краја године, данас је једно од чешћих питања у Србији имајући у виду да су многи грађани претходних месеци већ били изненађени знаћајно већом ратом. До краја године треба очекивати и ново повећање, а знајући да банке камату усклађују са еурибором на три и шест месеци. Питање је само да ли ће цех износити 15 евра или 30.
За недоспели кредит од око 30.000 евра који у целости доспева на наплату за 10 година, рата је већ скочила око 20 евра. Већи износ и дужи рок отплате донео је грађанима који имају стамбени кредит још већи цех. Рата је расла и свима другима који имају задужење у еврима са варијабилном каматном стопом, а разлог је јачање еурибора на међународном тржишту.
Грађани који имају стамбене кредите индексиране у еврима са варијабилним каматама, због повећања еурибора могли би већ следећег месеца плаћати већу рату. Колико ће тачно повећање рате за кредит бити до краја године зависи од износа неисплаћеног дуга, и повећања еуробора у том тренутку. Раст еурибора у наредна три месеца немогуће је тачно одредити тврде стручњаци, а подаци показују да је од од првог августа до првог септембра порастао дупло.
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА 2,5 МИЛИОНА ГРАЂАНА СРБИЈЕ: Осим повећања пензија и минималца, плате расту и ОВОЈ ГРУПИ РАДНИКА!
СТИЖЕ НОВО ПОВЕЋАЊЕ ПЕНЗИЈА У СРБИЈИ: Следи двоцифрено увећање, ево колико ће износити примања најстаријих
МАЊИ ДОПРИНОСИ ЗА ПИО, ВЕЋИ МИНИМАЛАЦ! Овако се држава бори против кризе - циљ: просечна плата 710 евра
- Шестомесечни еурибор је првог августа био 0,65 а првог септембра је дошао на 1,24, што значи да је скочио дупло, али то још увек није тренд, тако да не можемо да кажемо да ће толико да скаче сваки месец, него је флексибилност тржишта таква да он брзо одреагује на неке нове ствари - каже Душан Узелац.
Иако су предвиђања да ће се тренд раста еурибора наставити у следећем периоду, према речима стручњака, за сада је немогуће рећи колики ће раст бити до краја године, а самим тим и колико ће бити повећање камате на стамбене кредите.
- Не можемо рећи колико ће повећање еурибора бити до краја године зато што је то берзанска ствар - као што не можемо да предвидимо ни цену нафта, јер на њу утичу глобалне релације - каже Узелац и наводи пример.
Ако би еурибор "скочио" за 1 процентни поен, на дуг од 50.000 евра повећање камате би било 30 евра. Дакле не узима се почетни износ кредита, већ само део који није отплаћен и на тај износ банке примењују каматну стопу - каже саговорник.
Иако еурибор расте сваки дан, свака банка за себе одлучује да ли ће на три или шест месеци радити рекалкулацију или нивелацију. А то значи да према вредности еурибора на тај датум усклађује рату.
- Еурибор је берзанска цена позајмице. Европске банке тргују позајмицама. Цена позајмице се изражава у проценту као камата, и та камата коју банке на тржишту изгласају, односно просечна цена по којој су банке позајмјивале једна другој новац је еурибор. То је оно што инкорпорирано у уговорима за све стамбене кредите - објашњава Душан Узелац.
Он додаје да је еурибор актуелна цена позајмице која се преноси на цену клијента. И када има мање новца у оптицају тај еурибор ће бити већи, и то му и јесте нека перспектива.
Која ће бити граница на којој ће се зауставити еурибор саговорник каже да је сада немогуће рећи, али уколико погледамо историјски период, највиша вредност еурибора је била 5 одсто у доба кризе а исту вредност достигао је и 2008. у време светске економске кризе.
Из минуса у плус после 7 година
После готово седам година шестомесечни еурибор је у јуну из негативних вредности прешао у плус и дошао на 1 одсто. Економисти прогнозирају да ће еурибор још расти до краја ове године, а можда и следеће, у зависности од монетарне и фискалне политике у Европи. Због глобалних поремећаја и нестабилне економске ситуације, односно раста каматних стопа, у Србији се бележи и тренд успоравања раста задуживања становништва.
Према последњем извештају Народне банке Србије за јун ове године, удео динарских у укупним кредитима становништва износио је 54,4 одсто, док су зајмови везани за евро износили 45,5 одсто.