ОВАЈ МЕТАЛ БИ МОГАО ПОСТАТИ "СРПСКА НАФТА": У свету га зову "ново злато", а наша земља има чак 10% глобалних резерви
Неки га зову и "златом 21. века", пре свега због репутације раста у електроиндустрији, а многи и металом чија је експлоатација јако компликована.
Потражња за литијумом константно расте широм света, поготово откако се произвођачи аутомобила све више оријентишу на електрична возила која напајају управо литијум-јонске батерије. Тако и Калифорнија жели да њена Империал Valley постане "Литијумска долина", и то је за њих, према информацијама које су јуче и званично објављене, "ново злато".
Земље које су тренутно водеће по експлоатацији литијума су Аустралија, Чиле, Аргентина, Кина, Зимбабве, Португали и Бразил, а највеће резерве литијума у Европи, према досадашњим проценама, налазе се управо у Србији. Тако би овај алкални метал лако могао да постане и "српска нафта", јер се на територији наше земље налази 10 одсто његових светских резерви.
СТИЖЕ ИСПЛАТА ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ! Казнени поени више не важе за ове раднике и они ће примати пуну пензију од овог месеца
ВЕЋИ ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ У 2021! Београђани биће поскупљење ево и колико
ПОРЕД ФРИЛЕНСЕРА, ПОРЕЗ ПЛАЋАЈУ И ГАСТАРБАЈТЕРИ? Погледајте каква је рачуница
У овом тренутку, литијум спада у најтраженије сировине на свету. Неки га зову и "златом 21. века", пре свега због репутације раста у електроиндустрији, а многи и металом чија је експлоатација јако компликована.
Мобилни телефони и електрични аутомобили функционишу са литијумским батеријама, а пошто гиганти попут Тесле, Гугла и Епла планирају значајна улагања у сектор електричних возила, то би могло да доведе до додатног раста тражње. "Блумберг" је недавно изнео процену да ће се до 2030. године потрошња батерија с литијумом повећати осам пута.
Код Лознице се налази једно од највећих светских налазишта јадарита из којег се издваја литијум, а резерве руде у Јадарском басену, у Западној Србији, процењују се на 136 милиона тона. Залиха сировине је откривена 2004. године, а на истом месту се, поред литијума, налазе и велике количине бора.
Стручњаци наводе да се налазиште руде јадарит налази на још 20 локација широм Србије које се простиру све до Зајечара, и да су на тим местима резултати почетних истраживања још импресивнији.
Према доступним информацијама, Србија располаже са 10 одсто светских количина литијума и то је огромно богатство и велики потенцијал који још није искоришћен.
Из владе је у више наврата изјављивано да Србија много очекује од налазишта литијума. Напомењано је и да је екстраховање литијума компликовано, а донета је и одлука да се литијум не извози слободно.
Управо у том правцу се крећу и очекивања мештана Лознице и околине. Наиме, мештани се надају да би уз експлоатацију и прераду руде у њиховом крају могли да се изграде и производни погони, а то би значило и нова радна места.
Из Немањине 11 почетком ове године помињали су компанију '"Рио Тинто", с причом да је намера да се овде пресели њихов развојни центар који је тренутно у Аустралији, као и да у Србији буду све научне и истраживачке делатности и сва лабораторијска испитивања.
Други корак би био лоцирање трећег важног партнера у целој причи, а то је партнер који ће користити тај литијум да овде развија батерије или електричне аутомобиле.
Влада Србије у марту је уредбом утврдила Просторни план подручја за експлоатацију и прераду минерала јадарит - "Јадар". Овај документ је плански основ за развој рудника, индустријског постројења и неопходне инфраструктуре, као и за заштиту, коришћење и уређење простора посебне намене "Јадар".
Подручје просторног плана је 293,9 квадратних километара на територији Лознице и Крупња, а само лежиште јадарита лоцирано је у долини реке на пољопривредном земљишту. Минерал је на дубини од 100 до 720 метара.
Према овом документу, зона рударских активности простираће се на 854,8 хектара, зона производно-индустријских активности биће на површини од 646,5 хектара, док ће за депоновање индустријског отпада, изградњу приступних саобраћајница и пратеће инфраструктуре бити коришћена зона од 358,5 хектара.