Плаћени слободни дани за менструално одсуство: Нова пракса у свету рада

Како се разговори о родној равноправности у радном окружењу развијају, све више запослених широм света тражи увођење менструалног одсуства - могућности да жене које имају болне циклусе добију плаћене слободне дане, без коришћења боловања или годишњег одмора.

Зашто је важно?

Права жена на раду значајно су се проширила последњих деценија - од времена када готово није постојала никаква заштита за труднице, до данашње све веће подршке породичном и репродуктивном здрављу. 

После родитељског одсуства, флексибилнијих правила о бризи о деци и рада од куће, менструално одсуство могло би бити следећи корак ка признавању пуног спектра здравствених потреба жена.

Како изгледа у пракси

Менструално одсуство омогућава запосленима да узму одређени број плаћених дана годишње управо за управљање симптомима менструације или менопаузе. У неким компанијама подразумева и опцију рада од куће током најтежих дана циклуса.

Ова пракса постоји у појединим земљама већ деценијама - Јапан је менструално одсуство увео још 1947, а Индонезија годину дана касније. Ипак, у највећим светским економијама, попут Сједињених Америчких Држава, оно и даље није широко прихваћено. 

У Европи, Шпанија је прва увела закон о менструалном одсуству, док су сличне иницијативе отвориле расправе и у Француској, Шведској и другим државама.

Промена радне културе

Заговорници оваквих политика истичу да њихов изостанак доприноси култури "скривеног бола" на послу. Истраживање универзитета Радбоуд у Холандији показало је да запослене жене у просеку изгубе девет радних дана годишње због смањене продуктивности изазване менструацијом - јер већина и даље ради упркос јаким боловима, уместо да узме слободан дан.

Позитивни примери већ постоје - у Аустралији поједине фирме уводе по 12 дана менструалног одсуства годишње, док у Индији, иако и даље снажно оптерећеној табуима и стигматизацијом, све већи број компанија нуди својим радницама флексибилне опције, од дана одмора до рада од куће.

Запослене које имају стања попут ендометриозе или синдрома полицистичних јајника (ПЦОС) посебно наглашавају колико им оваква пракса значи – јер бол може бити толико јак да онемогућава нормално обављање посла. 

Неке фирме у Индији, попут стартапа Зомато, Swiggy или технолошких компанија, већ су увеле плаћено менструално одсуство, што је додатно подстакло националну дебату.

Отпор и стигма

Упркос позитивним примерима, и даље постоје страхови да би менструално одсуство могло довести до дискриминације жена при запошљавању. Неки политичари и послодавци сматрају да би жене могле бити "стигматизоване" или да би њихова способност да обављају посао била доведена у питање. 

Заговорници, међутим, указују да нигде у свету није забележено да је менструално одсуство довело до смањења запослености жена - напротив, доприноси већој равноправности и здравијем радном окружењу.

Питање и за Србију

Остаје питање колико је овакав модел одржив у земљама попут Србије, где послодавци и даље мало теже прихватају флексибилне облике рада, а разговор о менструалном здрављу често остаје табу тема. 

Ипак, како се Европа све више окреће стандардизацији оваквих права, а фирме широм света уводе менструално одсуство као показатељ инклузивности и бриге о запосленима, могуће је да ће и у Србији ова тема ускоро доћи на дневни ред - најпре кроз расправе, а потом можда и кроз конкретне политике.

Србија Данас