Шта значи смањење трговинских маржи? Мера која успешно функционише у Румунији и Мађарској, ускоро у Србији -1.000 намирница биће јефтиније

Међу неколико мера, најављена је она која се односи на цене пре свега основних прехрамбених намирница. Претпоставка је била да ће се акција усмерити на оне које су биле раније, попут „Боља цена“ и „Најбоља цена“. Овог пута, међутим, поменути су и примери Мађарске и Румуније, о чему је говорио министар финансија Синиша Мали.

Додатно, најављено је и доношење уредби о ограничавању маржи.

Наиме, према предлогу Уредбе која ће следеће недеље бити на влади марже у највећим трговинским ланцима биће ограничене на максималних 20 одсто.

- Чудесне мере доносимо и мислим да ће народ бити изузетно задовољан. Видећете, ту нема више превара. Имамо сада цене које се узимају од добављача и ограничење марже. Можеш ти да подижеш цену и на 500, али узми па плати 300 и 400 добављачу. А хоће да плати 30 и 40. Он не може да се игра са тим више - навео је између осталог, председник Србије Александар Вучић најављујући програм.

Модел Румуније и Мађарске

Циљ је да се кроз анализу маржи и у велепродаји и у малопродаји направи систем контроле, који се већ спроводи у Румунији и у Мађарској, најављено је.

Мађарска тренутно има ограничење малопродајне марже на 10 одсто на око 1.000 артикала у оквиру 30 категорија производа, основних животних намирница. Уредба је донета у марту ове године и то због поновног раста цена хране, а власти су се позивали на неумерене марже које су малопродавци зарачунавали на неке производе.

Мера, која укључује намирнице попут јаја, млека и меса, изузима трговце с мањим годишњим приходима, чиме се штеде локални трговци мешовите робе.

Инфлација је у Мађарској поновно порасла на 5.7 посто у фебруару, што је више него у иједној од 27 чланица Европске уније. Потрошачке цене широм ЕУ у просеку су порасле за 2.7 одсто.

Орбан је супермаркетима је ограничио маржу на 30 основних прехрамбених артикала. Она им сада може износити 10 посто изнад велепродајних трошкова.

Убрзо након што су мере ступиле на снагу, премијер Виктор Орбан је оптужио стране трговце да "пљачкају Мађаре" својим "претераним и неоправданим растом цена".

Наводећи марже од 42 посто на пилећа крилца или 70 посто на јогурте, Орбан је рекао да је "хитна интервенција" осмишљена како би се обуздали трговци којима је "стало само до профита".

Орбан против великих трговачких ланаца

Откако се вратио на власт 2010. Орбан се више пута окренуо против великих међународних трговачких ланаца који су у његовој држави почели да цветају након пада комунистичког режима, потискујући тако мање конкурентне домаће трговце.

Последњих година мађарске власти су увеле мере којима се кажњавају мултинационалне компаније, док се новац пореских обвезника прелива у привредне секторе попут банкарства и телекомуникација.

Међутим, велики европски ланци доминирају мађарским малопродајним сектором, па је влада прибегла увођењу протекционистичких мера, укључујући порез на суперпрофит.

Румунија и ограничење маржи

У Румунији су уведена ограничења за сличне намирнице које чине основну потрошачку корпу. Та земља је прошле године увела уредбу о лимитирању трговачких маржи, продужену до краја септембра ове године. За 21 основни производ ограничене су марже свих учесника у ланцу снабдевања.

Прерађивачи (прехрамбена индустрија) могу зарачунати маржу до 20% на трошак производње.
Дистрибутерима је дозвољена маржа од највише 5% плус оперативни трошкови, без обзира на број посредника.
Малопродавцима је ограничена маржа на 20% уз додатак директних и индиректних трошкова.
Увозницима основних производа попут уља, брашна и шећера маржа је ограничена на 5%.

У обе земље, ограничења се односе на месо, млечне производе, брашно, шећер, уље, поврће, јаја и сухомеснате производе попут паризера.

Шта значи смањење трговинских маржи?

Др Вељко М. Мијушковић са Економског факултета у Београду за "Блиц Бизнис" је детаљно говорио о томе шта значи смањење маржи, какав ће ефекат ова мера имати пре свега на грађане, а онда и на трговце, као и на који начин ће доћи до спровођења ове мере.

- Најављено смањење трговинских маржи значи да ће држава ограничити максималну зараду трговаца на основне прехрамбене производе, тако да маржа не може прелазити приближно 20–22 одсто. Ова мера посебно се односи на хлеб, брашно, уље, млечне производе, месо, воће, поврће, безалкохолна пића и друге основне животне намирнице, а циљ је да се крајња цена производа за потрошаче смањи укупно за 15 до 20 процената. Тиме би се ублажио притисак инфлације на кућни буџет и омогућило грађанима да лакше обезбеде основне потрепштине, каже Мијушковић.

Смањење трговинских маржи - мање цене

- За грађане, ефекат смањења трговинских маржи требало би да буде значајно смањење цена производа који чине основу свакодневне потрошње, што директно повећава приступачност хране и основних намирница.

- За трговце, ограничавање маржи значи мањи простор за остваривање профита на овим производима, па ће бити неопходно прилагођавање пословне стратегије. Истовремено, држава планира да спречи праксу да се изгубљени профит надокнађује повећањем маржи на друге производе који нису обухваћени ограничењем, па ће надлежни органи појачати контролу, додао је он.

Како се спроводи смањење маржи?

Смањење маржи може се спровести доношењем уредби или изменама Закона о трговини, којима се прецизно дефинишу максималне марже по категоријама производа. Планирано је да се ограничења уведу секторски, при чему ће се користити модели и искуства других земаља. Очекује се да нова правила ступе на снагу у наредним месецима и да донесу видљиво појефтињење за потрошаче, каже Мијушковић.

Србија Данас/Блиц Бизнис