Plaćeni slobodni dani za menstrualno odsustvo: Nova praksa u svetu rada
Evropa uvodi menstrualno odsustvo.
Kako se razgovori o rodnoj ravnopravnosti u radnom okruženju razvijaju, sve više zaposlenih širom sveta traži uvođenje menstrualnog odsustva - mogućnosti da žene koje imaju bolne cikluse dobiju plaćene slobodne dane, bez korišćenja bolovanja ili godišnjeg odmora.
Zašto je važno?
Prava žena na radu značajno su se proširila poslednjih decenija - od vremena kada gotovo nije postojala nikakva zaštita za trudnice, do današnje sve veće podrške porodičnom i reproduktivnom zdravlju.
Posle roditeljskog odsustva, fleksibilnijih pravila o brizi o deci i rada od kuće, menstrualno odsustvo moglo bi biti sledeći korak ka priznavanju punog spektra zdravstvenih potreba žena.
Kako izgleda u praksi
Menstrualno odsustvo omogućava zaposlenima da uzmu određeni broj plaćenih dana godišnje upravo za upravljanje simptomima menstruacije ili menopauze. U nekim kompanijama podrazumeva i opciju rada od kuće tokom najtežih dana ciklusa.
Ova praksa postoji u pojedinim zemljama već decenijama - Japan je menstrualno odsustvo uveo još 1947, a Indonezija godinu dana kasnije. Ipak, u najvećim svetskim ekonomijama, poput Sjedinjenih Američkih Država, ono i dalje nije široko prihvaćeno.
U Evropi, Španija je prva uvela zakon o menstrualnom odsustvu, dok su slične inicijative otvorile rasprave i u Francuskoj, Švedskoj i drugim državama.
Promena radne kulture
Zagovornici ovakvih politika ističu da njihov izostanak doprinosi kulturi "skrivenog bola" na poslu. Istraživanje univerziteta Radboud u Holandiji pokazalo je da zaposlene žene u proseku izgube devet radnih dana godišnje zbog smanjene produktivnosti izazvane menstruacijom - jer većina i dalje radi uprkos jakim bolovima, umesto da uzme slobodan dan.
Pozitivni primeri već postoje - u Australiji pojedine firme uvode po 12 dana menstrualnog odsustva godišnje, dok u Indiji, iako i dalje snažno opterećenoj tabuima i stigmatizacijom, sve veći broj kompanija nudi svojim radnicama fleksibilne opcije, od dana odmora do rada od kuće.
Zaposlene koje imaju stanja poput endometrioze ili sindroma policističnih jajnika (PCOS) posebno naglašavaju koliko im ovakva praksa znači – jer bol može biti toliko jak da onemogućava normalno obavljanje posla.
Neke firme u Indiji, poput startapa Zomato, Swiggy ili tehnoloških kompanija, već su uvele plaćeno menstrualno odsustvo, što je dodatno podstaklo nacionalnu debatu.
Otpor i stigma
Uprkos pozitivnim primerima, i dalje postoje strahovi da bi menstrualno odsustvo moglo dovesti do diskriminacije žena pri zapošljavanju. Neki političari i poslodavci smatraju da bi žene mogle biti "stigmatizovane" ili da bi njihova sposobnost da obavljaju posao bila dovedena u pitanje.
Zagovornici, međutim, ukazuju da nigde u svetu nije zabeleženo da je menstrualno odsustvo dovelo do smanjenja zaposlenosti žena - naprotiv, doprinosi većoj ravnopravnosti i zdravijem radnom okruženju.
Pitanje i za Srbiju
Ostaje pitanje koliko je ovakav model održiv u zemljama poput Srbije, gde poslodavci i dalje malo teže prihvataju fleksibilne oblike rada, a razgovor o menstrualnom zdravlju često ostaje tabu tema.
Ipak, kako se Evropa sve više okreće standardizaciji ovakvih prava, a firme širom sveta uvode menstrualno odsustvo kao pokazatelj inkluzivnosti i brige o zaposlenima, moguće je da će i u Srbiji ova tema uskoro doći na dnevni red - najpre kroz rasprave, a potom možda i kroz konkretne politike.
Srbija Danas
