Поскупели смештаји у Грчкој: Ово су разлози

Иако се на први поглед чини да је у питању искључиво последица инфлације и велике потражње, разлози су много дубљи и повезани са променама у законодавству, пореској политици и покушајем државе да заштити локално становништво.

Ево шта је заправо довело до поскупљења смештаја у Грчкој.

Строжа правила за краткорочни закуп

Грчка је донела нови закон о краткорочном закупу који је ступио на снагу 1. октобра 2025. године, пише Никана.гр. Иако закон не утиче на регистроване туристичке објекте (хотели, виле и апартмани са туристичком лиценцом), он значајно мења услове за приватне некретнине које се издају путем платформи попут Аирбнб-а.

Кључне мере укључују:

• ограничење издавања на највише две некретнине по власнику
• максимално 90 дана годишње по некретнини, односно 60 дана на мањим острвима
• забрану издавања подрума, сутерена без природног светла и простора који не испуњавају основне стамбене стандарде

Због ових ограничења, део приватних смештаја повучен је са тржишта, што је аутоматски смањило понуду и подигло цене оних који су остали доступни.

Виши порези и већи трошкови за издаваоце

Држава је додатно пооштрила пореску политику за краткорочно издавање:

• 15% пореза на приход до 12.000 €
• 35% за приход од 12.001 до 35.000 €
• 45% за приход изнад 35.000 €

Уз то, еколошка такса (раније боравишна) повећана је на 8 евра по ноћењу за краткорочни закуп, а за веће и луксузније некретнине може бити и виша.

Власници ове додатне трошкове често пребацују на крајње кориснике – туристе – што директно утиче на раст цена ноћења.

Мања понуда у градовима и популарним дестинацијама

У градовима попут Атине, али и у најтраженијим летовалиштима, проблем са недостатком стамбеног простора за локално становништво постао је озбиљан. Због тога су локалне власти увеле:

• мораторијум на регистрацију нових краткорочних закупа у појединим деловима града
• строже контроле и казне за нелегално издавање

Мање регистрованих некретнина значи мању понуду, нарочито у урбаним зонама и атрактивним локацијама – што поново води ка вишим ценама.

Притисак инвестиција и ограничења кроз „Златну визу“

Грчка је додатно покушала да успори прекомерне инвестиције у некретнине намењене краткорочном издавању повећањем минималног износа за добијање Златне визе:

• 800.000 € у Атини, Солуну, на Миконосу, Санторинију и већим острвима
• 400.000 € у осталим деловима земље

Циљ ове мере је смањење спекулативне куповине станова искључиво за туристички закуп, али краткорочно она је додатно утицала на раст цена некретнина – а самим тим и цена смештаја.

Борба против нелегалног издавања и корупције

У летовалиштима попут Халкидикија појачане су инспекције и контроле нелегалног издавања, док су афере са корупцијом у грађевинском сектору додатно указале на потребу строжег надзора.

Резултат:

• мање „сивих“ капацитета на тржишту
• већи трошкови за легалне издаваоце
• већа сигурност и квалитет, али и – више цене

Да ли ће туристи највише осетити промене?

Важно је нагласити:
регистровани туристички објекти нису директно погођени новим законом, па се у класичним летовалиштима не очекују драстичне промене понуде. Ипак, због општег раста трошкова, смањене понуде приватног смештаја и велике потражње, просечне цене боравка у Грчкој јесу порасле.

Поскупљење смештаја у Грчкој није резултат једне одлуке, већ комбинације:

• строжих закона о краткорочном закупу
• виших пореза и такси
• смањене понуде приватних некретнина
• борбе за заштиту локалних заједница и инфраструктуре

Грчка покушава да пронађе баланс између туризма и потреба својих становника. Дугорочно, ове мере могу донети стабилније тржиште и квалитетнију понуду – али краткорочно, туристи ће тај баланс најчешће осетити управо кроз више цене смештаја.