Пре 40 година Европа је потписала документ који је ушао у историју: Овако је један споразум заувек променио њено лице у свету

У луксембуршком месташцу Шенгену, на тромеђи Луксембурга, Немачке и Француске, званичници пет земаља Европске уније потписали су 14. јуна 1985. године споразум о постепеном укидању контрола путника на границама међу земљама потписницама.

После првог Шенгенског споразума, који су потписале Француска, Немачка и три земље Бенелукса - Белгија, Холандија и Луксембург, 19. јуна 1990. је потисана и конвенција о конкретним мерама за имплементацију.

Од те године шенгенском простору без граница придружило се 29 земаља. Прва је 1990. била Италија, а последње две чланице су од 1. јануара ове године Бугарска и Румунија.

Обележена 40. годишњица од потписивања документа

Министри унутрашњих послова ЕУ су 12. јуна увече у Шенгену 40. годишњицу обележили вечером на броду Принцеза Мари Астрид, на којем је 1985. потписан документ и који је тим поводом после рестаурације допремљен из бродоградилишта.

Европски комесар за унутрашње послове и миграције Магнус Брунер оценио је на окупљању да је Шенгенски споразум једно од највећих постигнућа ЕУ, подручје слободног кретања људи и робе, и уједно и највеће подручје у свету у којем туристи могу слободно да се крећу.

Брунер је признао да постоје изазови, укључујући и потребу јачања спољних граница шенгенске зоне и појачану сарадњу чланица тог простора.

Роберт Гебелс, који је као представник Луксембурга потписао документ који је означио почетак укидања унутрашњих граница у Европи, изјавио је да је Уговор из Шенгена данас угрожен, али је изразио и чврсто уверење да ће преживети.

Гебелс је за луксембуршки дневник Тагеблат рекао да је за њега ерозија Шенгена сигнал за узбуну, али и да поставља задатак пред садашње политичаре.

Гебелс (81), који је споразум потписао као државни секретар у министарству спољних послова, потврдио је оцену листа да је 1985. године Шенгенски споразум мало кога интересовао, да политичари у то нису веровали због чега је потписивање препуштено државним секретарима.

- Тачно је. Први Шенгенски споразум нипошто није покренуо некакве масе. Новинари нису били заинтересовани, а и шефови влада и дипломатија су се радије држали подаље", рекао је Гебелс, најмлађи од петоро потписника.

Он је додао да је разлог за ту резервисаност можда била и форма првог Шенгенског споразума, "јер он није укинуо границе, само је требало да олакша њихово укидање што је било највише што се тада могло постићи".

За избор Шенгена као места потписивања, Гебел каже да је било логично да документ буде потписан у Луксембургу који је тада председавао шенгенском радном групом.

- Онда је неко дошао на идеју да се потражи мање, симболиком богатије место од престонице. Тромеђа на реци Мозел је била идеална, само је недостајала права зграда и тако смо завршили на броду Мари Астрид", рекао је Гебелс.

За динамику коју је Шенген изазвао, према његовој оцени, нису били заслужни политичари већ сами грађани "који су хтели више, да наставимо да преговарамо, да не остане све на изјавама о намерама".

Други Шенгенски споразум, конвенција из јуна 1990. године, на чијој је изаради Гебелс био активно ангажован, привукао је пажњу Европе и целог света, пише Тагеблат.

- Очекивања су била велика, али и дилеме. Десница је још тада упозоравала на опасност пораста криминала, левица је страховала да ће Европа постати тврђава (Европа). Али оно што нико није предвидео била је динамика међу становништвом - покрет за слободно путовање, за друге слободе. И то се више није могло зауставити", рекао је Гебелс, додајући да је оно "што је некада важило за утопију, постало симбол европских слобода и европског јединства".

Гебелс је одбацио сугестије да је Шенген мртав, али је признао да је у опасности пошто је десет од 29 чланица поново увело граничне контроле.

- То доноси ограничења - реална и ментална. Потхрањује страх од странаца а са тим страхом се не прави политика", рекао је Гебелс, који је као члан Луксембуршке социјалистичке радничке партије био државни секретар, два пута министар и европосланик.

За Роберта Гебелса Шенген је чврст симбол европске динамике, и иако се данас чују мање оптимистични тонови, верује да је поновно увођење копнених граница у ЕУ немогуће.

- Можда смо ЕУ пребрзо проширили уместо да је прво продубимо. Шенген можда није рај, али пакао, како га неки представљају, сасвим сигурно није. Европа је боља него што многи верују. Упркос свим изазовима, шенгенски простор остаје место на којем су гарантоване основне слободе - слободе које се, изван тог простора, мало где у свету тако подразумевају", рекао је Гебелс.

Званична церемонија обележавања годишњице потписивања биће уз брјне високе званичнике одржана 14. јуна, а после подне ће и грађани моћи да посете Принцезу Мари Астрид и недавно обновљен Музеј Европе.

Извор: Дневни европски сервис