Републички завод за статистику открива: Старији од 65 година најизложенији овом ризику

У 2024. години стопа ризика од сиромаштва у Србији износила је 19,7%, што је незнатан пад у односу на претходну годину. Ипак, много већи помак забележен је у комбинованом показатељу – ризику од сиромаштва или социјалне искључености, који је са 27,2% пао на 24,3% показује истраживање Републичког завода за статистику. 

Колико износи праг сиромаштва?

У 2024. години граница ризика од сиромаштва за једночлано домаћинство износила је 35.606 динара месечно.

За трочлану породицу (двоје одраслих дете млађе од 14 година) праг је 64.091 динар, док је за четворочлану породицу са двоје деце износио 74.773 динара.

Ко су најугроженији?

Према старосној структури, највећи ризик имају лица старија од 65 година – чак 23,6% њих живи испод прага сиромаштва, а следе особе од 55 до 64 године са 22,7%. Најнижи ризик бележе грађани старости од 25 до 54 године – свега 16,4%.

Тип домаћинства пресудно утиче

Највећа стопа сиромаштва присутна је код старих самаца – преко 36% њих живи испод линије сиромаштва. Насупрот томе, домаћинства са три или више одраслих чланова имају најмањи ризик – свега 11,8%.

Незапослени најугроженији

Чак половина незапослених особа (50,8%) налази се у ризику од сиромаштва.

Занимљиво је и то да самозапослени (12,7%) имају три пута већи ризик него они који раде код послодавца (4,8%), док је стопа ризика код пензионера и даље висока – 21,1%.

У овим деловима је висока стопа сиромаштва

По регионима, најнижи ризик има Београд (8,7%), док је највећи у Јужној и Источној Србији (27,7%). У Шумадији и Западној Србији стопа износи 23%, а у Војводини 21%.

Без помоћи – статистика би била знатно гора

Без социјалних давања, стопа ризика од сиромаштва би порасла на чак 41,6%. То показује колико су социјални трансфери кључни за опстанак великог броја грађана.