Крај агоније за дужнике: Извршитељи ускоро неће имати право на заплену имовине у овом случају

Већ се зна да дужници током извршног поступка могу да остану без непокретности, а председник Србије Александар Вучић најавио је да ће се радити на изменама Устава Србије које ће омогућити да се извршења могу вршити на свему осим на породичној кући или стану.

Указао је да ће, ако се то унесе у Устав, људи слабијег материјалног стања бити сигурнији.

– Мислим да би сиромашнији људи били срећнији, сигурнији и то би била велика промена и мислим да са тим можемо да идемо почетком следеће године – рекао је Вучић.

Од чега зависи да ли ће кућа или стан бити предмет извршења?

Одавно је познато да извршитељи могу да вам одузму непокретност уколико дугујете, а Закон о извршењу и обезбеђењу (ЗИО) прецизно одређује под којим условима можете да останете без крова над главом, пише Б92.

Да ли ће непокретност постати предмет извршења зависи од висине дуга као и од тога да ли дужник поседује још неку имовину или примања из којих би се дуг могао наплатити.

Приликом избора средства и предмета извршења, извршитељ је дужан да води рачуна о начелу сразмере. То значи да се извршење спроводи оним средством и на оном предмету који је за дужника најмање неповољан, али и довољан да се намири поверилац.

Међутим, начело сразмере може се примењивати само ако постоји више расположивих средстава и предмета извршења. Дакле ако постоји само једно средство и предмет извршења из ког се може намирити потраживање извршног повериоца (нпр. непокретност), начело сразмере се не примењује, и у том случају као једини начин намирења дуга остаје продаја непокретности дужника.

У ЗИО пише: Не може се одредити извршење продајом једине непокретности у власништву извршног дужника физичког лица ради намирења потраживања чија главница не прелази износ од 5.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога за извршење, а даље се наводи да "веродостојну исправу представља рачун или извод из пословних књига о извршеним комуналним или сродним услугама."

То практично значи да уколико је реч о јединој непокретности дужника, она не може бити предмет продаје ради намирења потраживања насталих искључиво из комуналних услуга уколико је потраживање такво да главница дуга не прелази износ до 5.000 евра у динарској противвредности.

Дакле, ако је дуг мањи од 5.000 евра и односи се на струју, воду, грејање, управљање зградом итд., стан не може бити предмет извршења ако је једини.

Ипак, правници наводе да уколико дуг није везан за комуналне и сродне делатности, а уз то је продаја непокретности и једино могуће средство извршења, не постоји препрека да извршитељ прода непокретност да би се намирио дуг. Стога је и за мања дуговања могуће да извршитељ прода једину непокретност дужника, која може вредети много више у односу на дуг.