Sankcije, nafta i geopolitika: Kako su NIS, MOL i Janaf ušli u energetski začarani krug?

Hrvatska je izrazila veliku zainteresovanost za ukidanje sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), jer zarađuje na transportu nafte kroz svoj naftovod, koji povezuje Srbiju i Mađarsku. U središtu poslednjih događanja u vezi sa NIS-om nalazi se komplikovana situacija između Naftne industrije Srbije, mađarskog MOL-a i hrvatskog naftovoda Janaf.

Janaf, koji ima poslovne veze kako sa rusko-srpskim, tako i sa mađarskim partnerima, stoji u centru međuzavisnosti među ovim kompanijama. Dok NIS i MOL zavise od redovnog snabdevanja sirovom naftom, Janaf ostvaruje najveći profit od ove saradnje.

Međutim, problem za sve ove kompanije predstavljaju sankcije koje je Zapad uveo, a koje se najviše odnose na ruske veze u poslovanju. Naime, većinsko rusko vlasništvo u NIS-u postalo je prepreka za poslovanje u skladu sa američkim zakonima, što je Srbiju stavilo pred izazov da pronađe rešenje za novu vlasničku strukturu, pre nego što potroši zalihe goriva.

Nedavno je Janaf prestao da isporučuje naftu zbog aktiviranja sankcija, a usled toga je postojala spekulacija o mogućem ulasku Janafa kao suvlasnika NIS-a. Iako je hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar pomenuo ovu mogućnost, brzo je nestala iz javne rasprave. Realniji scenarijus uključuje MOL kao potencijalnog kupca akcija u vlasništvu Gasprom Njefta.

MOL je ušao u sukob sa Janafom, optužujući ga za neadekvatne kapacitete za ispunjenje svojih obaveza prema mađarskoj kompaniji, što je Hrvatska odlučno demantovala. Međutim, MOL je iskoristio ovu situaciju kao alibi u kontekstu pretnji sankcijama, pokušavajući da opravda nastavak kupovine ruske nafte. Kako navodi Zdeslav Matić, energetski konsultant, "Srbija nema alternativu za snabdevanje sirovom naftom, dok Mađarska ne želi da se odrekne jeftinijeg ruskog resursa".

Matić takođe smatra da je ideja o preuzimanju NIS-a od strane Janafa nerealna, jer bi to bilo neprihvatljivo i za Srbiju i za Rusiju, dok Hrvatska nema potrebnu kapacitetu da samostalno vodi veliku naftnu kompaniju. Dodaje da bi bilo mnogo logičnije da Rusija odobri preuzimanje NIS-a od strane Srbije, pod određenim uslovima, kako bi izbegla komplikacije.

Davor Štern, bivši ministar privrede Hrvatske, upozorava da bi Gasprom imao velike probleme u pokušaju preuzimanja akcija NIS-a, jer Srbija, zbog sankcija, nema mogućnost da otkupi akcije. Kao realniju opciju vidi ulazak Mađarske, koja i dalje ima pravo poslovanja sa Rusijom i koja želi proširiti svoj uticaj u regionu.

Štern dodaje da loša politika sankcija, kao i nedostatak diplomatskih rešenja, nanose najveću štetu Evropi, koja pati zbog političke i ekonomske nestabilnosti, dok Rusija uspešno sarađuje sa Kinom i Indijom, koji profitiraju iz povoljne trgovine.

Izvor: Srbija Danas/Euronews