СКУПОЦЕНА ГЉИВА ЗБОГ КОЈЕ "ПАДАЈУ ГЛАВЕ"! Ове године се у Србији продавала и по 500 евра за килограм
Расте само на одређеним подручјима и то испод земље
Рат за територију на којој расту тартуфи у Србији траје годинама. Недавно је један у нашој земљи завршен трагедијом у којој су убијена два брата из Футога. Ове скупоцене гљиве, због којих је и дошло до кобног сукоба, ове године су у Србији продаване и по 500 евра за килограм, а њихова цена може да иде и далеко више. Све зависи од врсте и квалитета, па није ретко да се за килограм тартуфа добије и мање од 100 евра.
КРИЗА ТЕК ДОЛАЗИ! Истичу субвенције, на наплату стижу порези: Да ли ће бити трећи пакет помоћи привреди у Србији?
"НОВОГОДИШЊИ ПОКЛОН" ЗА НАЈСТАРИЈЕ СУГРАЂАНЕ: Коначно познат датум једнократне исплате пензионерима!
КОЈУ ЈЕЛКУ НАЈЧЕШЋЕ КУПУЈЕТЕ? Које су предности вештачких и природних и како се крећу цене ове године
Расте само на одређеним подручјима и то испод земље, те су за њихову потрагу неопходне или свиње које природно привлачи мирис, или пси посебно дресирани за то. Према одређеним проценама, за штене које се специјално обучава за тражење ових гљива, потребно је издвојити од 500 до 1.000 евра у зависности од степена обучености.
Још један разлог тако високе цене јесте арома која веома брзо испари, због чега је веома битно да што пре тартуф стигне од шуме до потрошача. А, стар тартуф нема ни цену нити купца.
У Србији о овим гљивама ретко ко хоће да прича отворено. Дуго се, како тврде стручњаци, није знало да у Србији постоје тартуфи, јер су, у време некадашње Југославије, Славонија и Истра у томе биле доминантне. Тек када је дошло до распада СФРЈ, италијански трговци су кренули и у Србију да траже тартуфе.
Према оценама стручњака, цена тартуфа је релативан појам и сваке године се мења. Дешава се да је једна откупна цена у Србији, док у иностранству достигне вишеструко вишу вредност. Тако се вредност од просечних 100 евра за килограм у Србији, у Италији, рецимо, може добити и 5.000 евра.
Цена зависи од величине, врсте јер постоји црни и бели који су скупљи, затим од степена оштећености и облика. На цену утиче и старост ове гљиве, те је зрео тартуф веома вредан, док млад практично не вреди ништа.
Новембар је иначе права сезона за тартуфе. Тада их у Србији има највише, а квалитет гљиве је најбољи. У Србији их највише има у околини Обедске баре и Делиблатске пешчаре, али и на Фрушкој гори, планинама Космај, Рудник, Опленац и на Сврљишким планинама. Има их и око река Јасенице, Караш, Луг и Босут.
Процене су да се у Србији годишње пронађе и до три тоне тартуфа.
У свету постоје стотине врста тартуфа од којих је свега десетак јестиво. Углавном расту у шумама широм Европе, а у последње време проналазе се у Орегону и Аустралији.
У региону, једна од најпознатијих регија богата тартуфима јесте Истра. Они проналазе невероватних 7-9 тона тартуфа годишње, 30 одсто од тога чине чешћи, црни тартуфи, док 70 одсто чини сезонски бели тартуф који се може наћи само у периоду од септембра до децембра и цена на тржишту му је пуно виша, а достиже и до невероватних 5.000 евра по килограму.
Тартуфи се термички не обрађују и не перу се. Пре употребе се обришу од земље посебним четкицама па се најчешће рибежима, секу на већ готово јело. У угледнијим ресторанима ова радња се обавља, најчешће пред гостом. Од једног тартуфа, комада, може да се направи неколико јела, па је и то разлог за високу цену.
У овом тренутку у Србији има десетак фирми које се баве организованим откупом тартуфа, али и даљом препродајом и извозом.