Шошкић: Свако има свој део кривице за швајцарце
Похлепа је, нажалост, врло често присутна у пословном понашању у тржишним привредама, и то је нешто што учесницима у привредном животу – овде конкретно у финансијском животу – замагљује дугорочну визуру
Они мисле да ће, ако данас остваре неки резултат, то бити трајно на стабилним основама и забораве да гледају у будућност и у којој ће се ситуацији наћи за пар година, каже Шошкић.
Ово је само једно од запжања које о проблему кредита у швајцарцима у разговору за Експрес износи професор на Економском факултету у Београду и некадашњи гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић.
Вучић обишао пројекат Београд на води: Највеће градилиште у овом делу Европе
Добре вести са другог дана Дигиталног самита: СРБИЈА СЕ ПРИПРЕМА ЗА 5Г МРЕЖУ!
Шаљу производе на све континенте: Фабрика из Србије трећа у свету
Разговор са професором Шошкићем водили смо дан након је Врховникасациони суд заусзео став о опроблему швајцараца. Тиме је, после година проведених у својеврсној пат позицији, питање решавања ових проблематичних кредита, изгледа, покренуто с мртве тачке. Врховни касациони суд заузео је став којег ће се држати уколико случајеви у којима су клијенти тужили банке дођу до те инстанце.
Тада дужници могу да рачунају на то да их извршитељи и банке неће избацивати на улицу док се спор не реши. А како ће се спорови решавати, још није дефинитивно јасно. Према оцени професора Шошкића, став ВКС би вероватно могао да се тумачи као некасмерница за дефинитивно решавање проблема у којем је више од 16.000 људи.
- Став Врховног касационог суда ће вероватно донекле олакшати позицију дужницима, пре свега због тога што банкама одузима право да улазе у посед заложене непокретности. На тај начин ће људи вероватно доћи упозицију да лакше остану у поседу станова које су купили тим кредитима.
- То је добра вест за дужнике. Друго, налаже се банкама да ураде конверзију кредита у кредит с другом валутном клаузулом. То је дискутабиланпредлог – каже Шошкић.
Вучић открио МОГУЋЕ ЛОКАЦИЈЕ за фабрику Фолксвагена! Ево колико би доласком НЕМАЧКОГ ГИГАНТА зарађивала Србија
ПРВИ БЕОГРАДСКИ НОЋНИ МАРКЕТ У 2019. ГОДИНИ Нека вам петак вече буде резервисан за провод на пијаци „Блок 44“
ПЛЕС РОБОТА на отварању Дигиталног самита у Београду!
Због чега?
- Пре свега, зато што је проблем у валутној клаузули. Она ствара валутни ризик на страни дужника. Отуда замена једног валутног ризика за други (макар и мањи) није целовито решење. Уз то, питање је да ли ће баш сваком дужнику то одговарати.
- Можемо да претпоставимо да неки дужници који су узели кредит у швајцарским францима имају тзв. природно хеџовану позицију, односно да су ослобођени ризика валутног курса уколико, рецимо, имају приходе који су везани за швајцарски франак или штедњу у швајцарским францима.
- Питање је и по којем ће се девизном курсу радити та конверзија. Уколико се наметне банкама девизни курс који је био у тренутку одобравања кредита, то је јасан губитак за њих.
Уколико се испостави да је то губитак за банке, логично је питање ко ће им то надокнадити.
- Банке могу да преузму такве губитке и да постану мање профитабилне, али оно што би се највероватније десило јесте да у структури свих банкарских производа будућим клијентима дође до раста цена како би се покрили ти губици. А онда би у суштини неко могао да постави питање да ли је то у потпуности праведно. Знам да је тешка ситуација у којој су се задесили дужници који имају ове кредите. То је неспорно. Међутим, нико у том процесу није у потпуности ослобођен кривице.
Хоћете да кажете да кривице има на свим странама, и код банака, и код клијената и код регулатора, односно НБС?
- Банке су криве ако нису у потпуности упознале потенцијалне дужнике са свим ризицима којима се излажу у евентуалном узимању таквог финансијског производа. То је, као што знате, постало део Закона о заштити корисника финансијских услуга 2011. године, када сам стицајем околности био у НБС. Ми смо предлагали тај закон и Скупштина га је усвојила.
- Он је обавезао банке да информишу клијенте, и то у писаној форми, о ризицима у које се упуштају кад узимају кредите и друге финансијске производе. Друго, омогућио је дужницима да без икаквих правних и финансијских консеквенци одустану од уговора у року од 14 дана од склапања. Трећа битна ствар, која није део закона, али је део пакета мера НБС које смо донели 2011. године, јесте да су административно забрањени кредити са индексацијом у швајцарским францима.
Свака индексација је проблем, и то је оно где став ВКС може да буде предмет различитих гледања на ствари. Јер тешко је наћи аргументацију да јевалутна клаузула у једној валути ништава, а да валутне клаузуле у другој валути нису ништаве. Јер све валутнеклаузуле носе валутни ризик.
