СРБИЈА ВРАТИЛА РЕЗЕРВЕ ЗЛАТА У ДРЖАВУ: Многе земље се одлучиле на исти подухват, а који разлог стоји иза њега?
Економиста Саша Ђоговић истиче да ми имамо довољно девизних резерви и без тог злата, али да је то за не дај боже.
Из Народне банке Србије је речено да је разлог враћања златних полуга из сефова у Швајцарској и Енглеској "амбијент појачане глобалне неизвесности и жеља за додатним повећањем сигурности и доступности свог монетарног злата".
СЛЕДЕЋИХ 60 ДАНА ЦЕНЕ ОВИХ НАМИРНИЦА НЕЋЕ СЕ МЕЊАТИ: Уредба ступа данас на снагу, прописане и папрене казне
Богат бизнис програм за српске излагаче на сајму у Тирани
ПОТПУНО НОВА ПРАВИЛА ЗА ОДЛАЗАК У НЕМАЧКУ: Радници са Западног Балкана од сада на лутрију, како до визе?
Иако су многе земље у свету последњих година одлучиле да се врате куповини и складиштењу злата као најтрадиционалнијег облика и заштите од инфлације, ретке су оне које су у своје сефове вратиле комплетне резерве.
Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић изјавила је пре неколико дана да је после поруке председника Србије Александра Вучића "одмах, у року од два месеца, организовала пребацивање свих резерви злата у Србију". Вучић је, како је рекла, пре неколико месеци после састанка са представницима Међународног монетарног фонда, питао да ли су резерве злата Србије напољу.
- Рекла сам да јесу у иностранству, у Берну у Швајцарској и да је само једна тона остала у Лондону још из оног времена. Председник ми је рекао да мисли да би то требало да буде овде у Србији, уз опаску - не знаш шта се у свету дешава - рекла је Табаковић док из НСБ нису одговорили на питање о каквом тачно ризику је говорио Александар Вучић.
Због чега је злато враћено у Србију?
Економиста Саша Ђоговић истиче да ми имамо довољно девизних резерви и без тог злата, али да је то за не дај боже, да имамо злата код нас, ако дође до неких љуљања у свету.
- У случају заиста већих поремећаја, цена злата расте у односу на валуте и онда сте сигурнији јер можете да продате одређене количине. Злато служи у тешким моментима када су глобалне економске прилике неповољне или у случају евентуалних политичких притисака и санкција, да вам не би замрзли резерве негде у иностранству - каже Ђоговић.
Из НБС кажу да је тренд враћања резерви у матичне земље у последњих неколико година присутан у многим државама, а да је последица настојања да се повећа расположивост и сигурност златних резерви у периодима кризе и неизвесности, као и да се умање трошкови складиштења злата у физичком облику, који су присутни у случају држања злата у иностранству.
Корона утицала на кризу?
Тренутно је једна од главних улога злата заправо диверсификација резерви. У време криза, банке могу бити принуђене да штампају више новца како би спречиле економска превирања, али повећање доводи до девалвације валуте.
Злато је, са друге стране, ограничена роба којој се залихе не могу лако додавати што представља природну заштиту од инфлације. Однос злата и америчког долара додатни је елемент његове привлачности, јер када долар падне, вредност злата обично расте, што омогућава централним банкама да заштите своје резерве.
Земље се одлучују да га врате у матичну земљу у време нестабилности, да би се осигурале ако би било потребно, а да се та одлука овога пута може довести у везу са пандемијом корона вируса.
- Главни глобални поремећај је тренутно пандемија и колико ће она да траје, да ли евентуално нови сојеви могу проузроковати нова колебања на тржишту што би опет могло да доведе до пада економских токова. У тим случајевима би цена злата поново расла - каже Ђоговић и додаје да је цена унце (око 31 грама) злата 30. новембра износила 1.797 долара.
Које све земље враћају злато?
Највећи чувари злата у свету су ФЕД (Федерал Ресерве Банк) у Њујорку и Банка Енглеске (Банк оф Енгланд) у Лондону.
Пре осам година је Немачка почела процес враћања злата у трезоре Бундесбанке у Франкфурту, с обзиром на то да се 70 одсто полуга налазило у централним банкама САД и Француске. Холандија је током 2014. преселила из Њујорка у Амстердам око 122 тоне злата, али је наставила је да складишти златне резерве у Њујорку, Отави и Лондону.
Аустрија је половину златних резерви пребацила у Беч, док се друга половина налази у Великој Британији и Швајцарској, док је парламент у Румунији пре две године усвојио нацрт закона којим је затражио од националне банке да врати у земљу готово целокупне резерве злата које је држала у Банци Енглеске.
У последње време, чланице Европске уније Пољска и Мађарска редовно допуњавају своје златне фондове.
Према листи Светског савета за злато, Србија данас заузима 54. место и има највише резерви у поређењу са земаљама региона. Иза наше земље је Северна Македонија на 74. месту са 6.9 тона златних резерви, а потом следе Словенија са 3.2 тоне и Босна и Херцеговина са 2.9 тона, док је Хрватска своје златне резерве продала након 2001. године.