Шта посадити за добар ПРОФИТ у Србији: Ево неколико савета да стигнете и до 6.500 евра

Број незапослених се последњих година смањује, а расте број људи који имају одређену уштеђевину и размишљају о покретању сопственог посла. Многи од њих као природан избор виде пољопривреду, али често нису сигурни у коју конкретну грану би требало да уложе.

За започињање бизниса, поред добре идеје, неопходна је и јасна рачуница о исплативости, односно процена које делатности могу најбрже донети профит.

Уколико још нисте донели одлуку о врсти бизниса, а располажете обрадивим земљиштем, гајење биља које кроз исхрану може позитивно утицати на организам може бити добар избор. Потражња за овим биљем последњих година непрестано расте, док су улагања релативно мала, а одржавање засада не захтева много рада.

За подизање једног хектара засада нане, камилице, невена или сличног лековитог биља потребно је између 1.200 и 2.500 евра. Ова средства довољна су за припрему земљишта, набавку семена и садњу. Уколико се жели унапредити пласман производа, додатно улагање од око стотину евра у декоративну амбалажу може учинити производ привлачнијим купцима. Када се све сабере, приход по хектару може се кретати од 2.500 до 6.500 евра.

Бели слез

Око 2.000 евра улагања по хектару

Цена око 5 евра по килограму

Принос мањи од 1.500 килограма по хектару

Око 6.500 евра прихода по хектару

Најмање 4.500 евра профита по хектару

Око 4.000 евра прихода по хектару

Око 2.000 евра профита по хектару

Босиљак

Око 1.200 евра улагања по хектару

Цена виша од 1 евра по килограму

Принос око 2.000 килограма по хектару

Око 2.500 евра прихода по хектару

Око 1.300 евра профита по хектару

Стручњаци саветују да се, када је реч о оваквом биљу, предност да вишегодишњим културама, јер захтевају мања улагања на дужи рок.

Зелена салата

Узгој зелене салате важи за исплатив посао са минималним почетним улагањима. Са око 1.000 евра могуће је започети озбиљну повртарску производњу. За почетнике је довољно десетак ари земљишта, а уколико временски услови буду повољни, зарада може достићи и до 2.000 евра.

За пластеник на тој површини потребно је издвојити око 300 евра, док се преосталих 700 евра може уложити у набавку семена, обраду земљишта и хемијску заштиту. Цена једне везице салате у сезони креће се између 60 и 80 динара. Након бербе и продаје, парцела остаје слободна, па се може искористити за садњу неке друге културе.

Производња цвећа

Цвећарство доноси прве приходе неколико месеци након сетве, али захтева стрпљење, посвећеност и свакодневну бригу. Иако наизглед једноставан, овај посао подразумева континуирано ангажовање.

За заснивање производње на једном ару, потребно је улагање између 3.000 и 4.000 евра. Овај износ обухвата припрему пластеника, систем за грејање, садни материјал, ђубриво, саксије и осталу опрему.

Производња цвећа постаје све популарнија у Србији јер омогућава остваривање прихода током целе године у мањим износима, док се комплетна инвестиција најчешће враћа у прве две године. Трећа година доноси зараду, а свака наредна може обезбедити поврат уложеног и до 50 одсто. Годишња зарада креће се од 1.000 до 2.000 евра, с тим да већи засади подразумевају и већа улагања, али и већу добит. Највећа потражња за цвећем је почетком пролећа, када је интересовање за уређење дворишта и окућница највеће.

Узгој воћа и поврћа

Иако пластеничка производња воћа и поврћа захтева већа почетна улагања, стручњаци је сматрају једном од најрентабилнијих грана пољопривреде. За производњу на једном хектару потребно је око 15.000 евра, а у повољним временским условима уложена средства могу се вратити већ током прве године.

Почетници могу започети и са мањим површинама. На пример, пластеник од 200 квадратних метара може донети солидну зараду, гајењем парадајза може се остварити и преко 2.000 евра, краставца око 1.000 евра, док је зарада од паприке нешто нижа и износи око 600 евра.

Овакав вид производње захтева стални рад, од сетве и неге расада, преко садње, наводњавања и заштите биљака, па све до бербе. Успех у пољопривреди зависи од улагања и посвећености, али у великој мери и од временских прилика, које, према проценама, утичу и до 50 одсто на крајњи исход. Због тога се саветује осигурање засада, како би се смањио ризик од губитака услед елементарних непогода, пише еКапија.

Србија Данас/alo.rs