Суша прети овогодишњем роду пшенице: Ратари страхују од драстично мањих приноса, подземне воде на минимуму

Ратар из околине Суботице Мирослав Матковић каже да је последња киша пала пре три недеље, и то свега око пет литара по квадратном метру.

- Пшеница влатава и сада јој треба вода да напуни зрно. Ако киша падне за недељу дана, род још може да се спасе, али прогнозе нису оптимистичне. Ако не буде падавина у том року, принос би, према тренутним проценама, могао да буде мањи 20 до 30 одсто - рекао је Матковић за Бету.

Пољопривредници у том крају страхују да би принос могао да се сведе на четири до пет тона по хектару, што је знатно мање од доброг рода.

Слична ситуација је и у околини Пожаревца. Недељко Савић каже да пшеници недостаје влага управо у тренутку када почиње да цвета, због чега доњи листови већ жуте. Додатни проблем представљају штеточине, од птица и инсеката до скакаваца.

- Не знамо шта да радимо. Одлучили смо да пшеницу не прскамо пестицидима јер када нема довољно влаге у земљи, биљка преко листа може да повуче више хемије - навео је Савић.

Он истиче да је ово већ трећа сушна година и да ни старији мештани не памте да у марту и априлу готово да нема кише и да буду угрожене чак и јесење културе. На свом газдинству посејао је 80 хектара пшенице, 70 хектара сунцокрета и 50 хектара кукуруза, али каже да кукуруз, иако је никао, сада слабо напредује.

На проблем недостатка воде указују и произвођачи из јужног Баната. Јовица Јакшић из Баваништа каже да нема довољно ни подземних вода у бушотинама, па је пуњење прскалица за третмане постало отежано и споро. Како наводи, суви су и канали, што додатно компликује наводњавање и обављање агротехничких мера.

У околини Краљева недавна киша од 12 до 16 литара по квадратном метру помогла је да кукуруз почне да ниче, али су ветар и високе температуре брзо исушили површински слој земљишта. Пољопривредник Пеђа Вељковић каже да је за наставак вегетације неопходна нова киша, посебно јер неуобичајено јак ветар додатно „извлачи” влагу из земље.

У Ражњу код Параћина, према речима Зорана Стојановића, усеви још нису у непосредној кризи, али би без нових падавина могли бити угрожени и ратарски усеви и воће. Он упозорава да је шљива ове године добро родила, након што је прошле године мраз уништио род, али да јој је сада потребна влага како би се род одржао. Упитно је, додаје, и друго кошење детелине, ако ускоро не буде кише.

Све израженији проблем, међутим, није само тренутни мањак падавина, већ и низак ниво подземних вода након више сушних сезона. На југу Србије, у околини Лесковца, пољопривредник Бобан Глигоријевић каже да у старим бунарима, дубоким до десетак метара, већ неколико година нема воде, па се вода тражи на већим дубинама.

Ратарске културе у околини Лесковца, како наводи, још нису у кризи захваљујући недавној слабој киши, али произвођачи упозоравају да би без обилнијих падавина последице суше могле да се прошире на велики део овогодишње производње.