Трговци заобилазе уредбу: Марже ограничене, али они и даље проналазе начин да одеру потрошаче

Истовремено, економисти истичу да ће прилагођавање трговинских ланаца новим условима захтевати одређено време, с обзиром на досадашње пословне моделе и остварене профите на домаћем тржишту.

Међутим, појмови о којима се доста полемише у јавности протеклих недеља – маржа, рабат и профит, још увек нису у потпуности и прецизно објашњени.

Маржа је разлика између продајне и набавне цене, изражена у динарима или процентима. То је, практично, оно што трговац додаје на цену да би покрио трошкове пословања и остварио профит. На пример, ако је трговац купио производ за 900 динара и продао га за 1.200 динара, његова маржа је 300 динара, односно 25 одсто продајне цене.

Рабат је попуст који добављач или произвођач даје трговцу. То значи да трговац робу не плаћа по пуној цени, већ уз одређено умањење. На пример, ако је велепродајна цена производа 1.000 динара, а трговац добије 10 одсто рабата, он заправо плати 900 динара. Рабат се обично користи као подстицај за куповину већих количина или као награда за дугорочну сарадњу.

Колико трговац заиста зарађује најбоље се види кроз трговинску маржу и нето профитну стопу. Трговинска маржа показује колики је простор између набавне и продајне цене. Нето добит показује стварни профит трговца, јер из марже морају да се покрију и други трошкови: закуп локала, плате радника, порези, струја, транспорт…

Дакле, рабати утичу на то по којој цени трговац набавља робу, а маржа показује колико додаје на ту цену када продаје, док се права зарада мери кроз нето добит након свих расхода.

Када је реч о актуелним прописима за трговце, аналитичар и уредник портала Ретаил Сербиа Жарко Грозданић каже за Biznis.rs да уредба Владе Србије којом је ограничила марже може да има само краткотрајне ефекте.

- Још увек смо неразвијено тржиште и то користе сви – трговци, увозници и произвођачи. Имамо велики број малопродајних ланаца, али то не значи да нам је тржиште развијено и отворено, јер већина њих послује са истом или сличном пословном политиком - наводи Грозданић.

Он истиче да на тржишту имамо и трговце који лоше послују или су на граници профитабилности и спремни су за продају већ дужи временски период.

- Дугорочно гледано, пад цена у Србији може да се очекује само уласком нових малопродајних ланаца који би покрили већи део српског тржишта и који имају капацитете да увозе артикле на којима су марже до сада биле изузетно високе. Такође, развој дисконтних продавница и улазак нових играча тог формата може знатно да промени слику на тржишту и смањи марже. Током ове године на тржиште је ушао дисконтер Стокомак, док италијански Еуроспин формира тим за Србију кроз обуке у иностранству - објашњава Грозданић.

И поред веома високих маржи, малопродајни ланци нису једини кривци што имамо високе цене. Одговорност сносе и увозници, али и произвођачи, поготово познатих брендова.

- Још увек је рано говорити о томе како ће трговци одговорити на уредбу - да ли ће смањити асортиман или ћемо можда видети вештачке несташице неких производа у појединим категоријама. Поред доласка нових играча, Србији су потребни и нови закони како би се уредило тржиште и како би се многе ствари у малопродајном сектору довеле у ред. Наравно, свако ко не би био задовољан требало би да размотри и евентуално донесе одлуку и можда прода своје пословање - закључује Жарко Грозданић.

Извор: Србија Данас/Бизнис