ОПОРАВИТИ СРПСКУ ФЛОТИЛУ: Руски инвеститори заинтересовани да улажу у ову грану наше привреде
Иако броји око 1.000 бродова, српској трговачкој и путничкој флоти на Дунаву потребна је модернизација. Исто важи и за српска бродоградилишта. У томе Русија може много да помогне.
Не зна се тачно колико је стара српска пословица да "Мађарску баш брига што нема море, а има ратну морнарицу". Од када је "угарско приморје" са центром у Ријеци постало део неких других држава, Мађарска, истина, нема море, али има Дунав, жилу куцавицу те државе.
Ни Србија више, од када је постала независна држава, нема море, али као да још, осим на речима, није схватила потенцијал Дунава, који кроз Србију протиче дужином од 588 километара. Бројни пројекти и планови били су везани за ту реку у Србији од 2000. године, али од изградње бициклистичке стазе дуж обале Дунава и неких ситнијих захвата, попут обнове Голубачке и Рамске тврђаве, није се далеко одмакло.
ДА ЛИ БИСТЕ ЖЕЛЕЛИ ОВАКВУ? Погледајте пројекат куће којој је БАЗЕН КРОВ (ФОТО)
СВЕ ЧИНЕ ДА СПРЕЧЕ ИЗГРАДЊУ "ТУРСКОГ ТОКА": САД увеле РИГОРОЗНЕ САНКЦИЈЕ компанијама које граде велики гасовод!
"ОДГОВОРИЋЕМО МУДРО" Прва реакција Мексика на Трампове претње царинама
Где је некада поносита српска (некада југословенска) трговачка дунавска флотила? До Ђердапа су туристе некада возили најмодернији глисери. Шта је са бродоградилиштима, лукама?
На отварању Српско-руског пословног форума, одржаног 30. маја у Београду, најављено је инвестирање од око 300 милиона евра у инфраструктуру повезану са Дунавом. Уз улагања приватних компанија, инвестиције ће, износити око пола милијарде евра. Најављена је и изградња три нове луке на Дунаву — Смедерево, Београд и Сремску Митровицу. На Српско-руски пословни форум дошле су водеће руске компаније из области бродоградње и бродског превоза заинтересоване за сарадњу са сродним српским компанијама. То је и разлог због кога смо помоћника министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре задуженог за речни саобраћај Вељка Ковачевића питали како руске компаније могу да помогну српским у обнови речне флоте. Најпре нам је дао дијагнозу.
Према његовим речима, просечна старост српских бродова на Дунаву износи преко 40 година.
- Оно што је добра ствар у томе је да је велики део бродова одржаван, па у том смислу нема ризика за безбедност. Међутим, да би бродови били ефикасни, према захтевима тржишта, морају да имају модерније моторе и да испуњавају неке друге стандарде који се односе на безбедност и здравље на раду. Дакле, све оно што садашња флота не испуњава, али оно што је њен највећи недостатак, тиче се погона, бродских машина и то је оно где су интервенције најпре потребне како би се испунили захтеви модерног тржишта - каже Ковачевић.
Према уписнику које води Министарство, Србија има око 1.000 бродова на Дунаву, али свега око 400 бродова је регистровано, има важећи технички преглед и активно учествује у пловидби. Највећи број међу њима су теретни бродови за превоз разних врста роба. Путничких бродова Србија има јако мало, додаје Ковачевић "бела флота2 је у међувремену отишла под заставе других држава, пореских рајева. То је, објашњава наш саговорник, специфична врста бизниса у водном транспорту, која захтева другачије пореске третмане од онога што чланице ЕУ или Србија могу да понуде.
Некадашњи понос југословенског и српског бродарства, компанија Југословенско речно бродарство (ЈРБ) од 2017. године, када је Влада Србије донела закључак о његовој приватизацији, још чека да почне тај процес. Према Ковачевићевим речима, још се није појавио озбиљан понуђач.
- Не желимо да ЈРБ приватизујемо да бисмо га приватизовали. Желимо да, по угледу на Луку Нови Сад, то буде пример успешне приватизације, где ћемо довести озбиљне компаније, или правити озбиљна стратешка партнерства. Једна од тема са представницима Руске Федерације и њиховог Министарства трговине и индустрије била је управо и могућност сарадње када је у питању ЈРБ и видећемо шта ћемо у предстојећем периоду договорити - истиче Ковачевић.
Русија на различите начине може да помогне у развоју и српске бродоградње и српског бродарства, с обзиром да је, како каже, на Форуму отворено много тема и размењено много идеја.
- Постоје различите могућности, од повољних финансијских инструмената, које Руска Федерација може да понуди преко своје државне развојне лизинг компаније, до техничко-технолошке пословне сарадње између руских и наших бродоградилишта. Оно што је нама превасходно у интересу јесте да је наш интерес да у српским бродоградилиштима производимо бродове, да њих пласирамо као домаћи производ, а свакако да смо отворени да у сарадњи са руским компанијама то могу да буду џоинт венчери или било који други облик пословне сарадње - објашњава Ковачевић.
И "Хуавеј" има своју ЦРНУ ЛИСТУ: Американци који су радили у Кини ПОСЛАТИ КУЋИ
Држава јефтино продаје некретнине: Погледајте за колико пара можете купити кућу у центру Београда
Након Трампове претње - ПОТОП! Ауто индустрија у Европи и Азији доживљава суноврат!
Оно што Србији фали јесте "ноу хау" за изградњу врхунских бродова, наша бродоградња је опстала, наши бродоградитељи су познати у свету, али нам је неопходна модернизација производње бродова и то је оно што би Србија могла да добије сарадњом са Русијом, додаје помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре задужен за речни саобраћај.
- Идеја Форума била је да се отпочну разговори, али постигнуто је много више, препознате су конкретне идеје и пројекти на којима ће се у предстојећем периоду радити - закључује Ковачевић.