"ВАКЦИОНАЛНИ НАЦИОНАЛИЗАМ" ДОНОСИ МЕДИЦИНСКУ КРИЗУ У СВЕТ! Да ли ће ЕУ увести ковид пасоше и отежати сарадњу с Кином?
ЕУ ће сутра разматрати идеју увођења ковид пасоша
Европска комисија представиће сутра предлог ковид пасоша, за путовања грађана унутар ЕУ, којим би се признавале само вакцине одобрене у Европској агенцији за лекове, а професор Економског факултета Драган Ђуричин верује да ЕУ неће усвојити ту одлуку зато што је Кина њен највећи економски партнер.
Имате проблема са БОЛОВИМА У МИШИЋИМА И ЗГЛОБОВИМА? Лекари препоручују ОВО као решење!
СКУПО СТЕ ПЛАТИЛИ РОБУ ОНЛАЈН, А УОПШТЕ НИСТЕ ЗАДОВОЉНИ: Постоји лимит - како вратити производ са интернета?
ИМАТИ АУТОМОБИЛ ПОСТАО ЈЕ СКУП БИЗНИС: Нова правила МУП-а спречавају злоупотребе и стварају редове за регистрацију
Ђуричин истиче да би ковид пасоши дискриминисали грађане из земаља ван ЕУ, као и да би "вакцинални национализам" увео геополитику у медицинску кризу.
- Мислим да то није потребно и да сада стицање поена у економији и геополитици нису потребни. Приоритет је да се сада изборимо са овом пошасти - истиче Ђуричин.
ЕУ ће сутра разматрати идеју увођења ковид пасоша, а за сада је познато само да ће се "дигитални зелени сертификати" односно ковид пасоши користити унутар ЕУ, као и да још нема детаља у вези са предлогом за путовања људи из трећих земаља.
Међу вакцинама које је одобрила Европска агенција за лекове још нема ни руског Спутњика В нити кинеске вакцине којом је највећи број грађана Србије до сада вакцинисан, а претпоставља се да ће, као код ковид пасоша за грађане ЕУ, слична правила важити и за оне који долазе из трећих земаља.
Ђуричин каже да је идеја о увођењу ковид пасоша сада поново подгрејана код европских политичара и да ЕУ администрација заправо жели да релаксира антивакцинални лоби идејом о слободи путовања за људе који су вакцинисани и тако убрза тренд вакцинације.
Напомиње да се још не зна много о ковид пасошима, али да је свакако у питању информациони систем о вакцинацији који ће важити само за грађане ЕУ.
- Ипак, вероватно ће слична правила важити и за оне који су ван ЕУ - додаје Ђуричин.
Нада се, како каже, да ће у ЕУ бити довољно разума и да ће то питање бити релаксирано са, на пример, ПЦР тестовима или неким другим вакцинама.
- Морамо бити коректни и рећи да и ЕУ има разлог зашто до сада није одобрила кинеске вакцине, јер кинески произвођачи нису ни аплицирали са документацијом код надлежне европске агенције - указује Ђуричин.
Са друге стране, скоро цео Блиски исток, пола Латинске Америке и неке источноевропске земље, укључујући и неке чланице ЕУ, узеле су кинеску вакцину, тако да ће бити врло необично да се прави та врста дискриминације, додаје професор.
Ипак, неприхватање кинеске вакцине, како каже, не би имало велике користи за Европу, с обзиром да су Кинези најмногобројнији туристи на глобалном нивоу, а кинеска економија је званично друга највећа светска економија и највећи економски партнер ЕУ.
Поставља се питање како ће онда туристи и пословни људи путовати када су сви Кинези вакцинисани њиховом вакцином и да ли ће Кина увести мере реципроцитета, то јест исте мере за западне вакцине.
- То значи да нико неће моћи да уђе у Кину, а Европа има огроман интерес за кинеско тржиште и наставак сарадње - нагласио је Ђуричин.
Напомиње да је светска економија још увек у структурној кризи и да се од светске економске кризе 2008. године још није опоравила, као и да су у претходном периоду поред разних структурних неравнотежа вођени разни економски ратови - девизним курсевима, берзански, технолошки... а сада и вакцинални рат.
Ђуричин истиче да се зато мора пронаћи глобално решење, пошто је и проблем са вирусом глобалне природе.
- Некада смо говорили да само глобална оријентација спасава људе и глобално прихваћена правила, док данас имамо аутархију од стране ЕУ - рекао је Ђуричин.
На питање како види позицију Србије у новим геополитичким околностима, Ђуричин каже да је српска економија мала и у европским и светским размерама и да то треба имати у виду, али да је наша држава успела да агилном политиком и нестандардним мерама задржи ниво привредне активности, па је и пад БДП-а у ковид години био готово симболичан од око један одсто, а одржан је и ниво директних страних улагања, као и макроекономска стабилност.
Ипак, поставља се питање како ће се одвијати ситуација ако медицинска криза потраје, наводи Ђуричин и истиче да су Србији зато важни сви савезници и геополитичка пријатељства које има, као са Русијом и Кином.
Иначе, Савет ЕУ, који чине министри држава чланица, донео је прошле године препоруку о ограничењу путовања из трећих држава која се периодично ажурира.
Критеријуми на основу којих се дозвољава путовање из трећих држава односи се пре свега на епидемиолошку ситуацију у њима, као и на економске и друштвене обзире.
Препорука Савета није обавезујуће природе и једино државе чланице имају овлашћења да регулишу улазак на своју територију, тако да би теоријски државе чланице ЕУ могле да не испоштују заједничке препоруке.