Велики пад продаје некретнина: Да ли ће цене станова у 2026. коначно пасти?

Кад бројке нагло склизну надоле, гласине увек дођу прве: "пуца балон", "слом тржишта", "некретнине коначно падају". Али тржиште некретнина ретко ради на прекидач. Оно више личи на тешку машину која успори и пређе у нижу брзину, уместо да се распадне у вожњи.

У Хрватској су се последњих дана посебно истакли подаци Пореске управе за 2025. годину, који показују да је евидентирано 13,2% мање купопродаја него 2024. године. Док се по кулоарима већ шапуће о "слому", стручњаци тврде да је реч о стабилизацији и опрезу, након година снажног раста и трансакција и цена, пише хрватски тпортал.

Пад продаје у Хрватској: Где је минус највећи?

Пад није свуда исти. Највећи минус забележен је у Приморско-горанској жупанији, где је евидентирано 9.937 купопродаја, што је скоро 32% мање него у 2024. години. У Загребу је број проданих некретнина око 16.500, односно 10,6% мање него претходне године. У Истри је реализовано 16,5% мање купопродаја, у Сплитско-далматинској жупанији 23,5% мање, а у Загребачкој жупанији 12,6% мање.

Истовремено, постоје и изузеци, у Задарској, Вараждинској, Копривничко-крижевачкој и Карловачкој жупанији забележен је раст броја продатих некретнина.

У проценте пада не спадају само станови и куће

Пад се не односи само на станове и куће, већ и на пословне просторе, зграде, гараже, гаражна и отворена паркинг места, као и земљишта (пољопривредна и грађевинска) и друге врсте некретнина.

Према овом пресеку, највише је пала продаја паркинг места и природних неплодних земљишта (око 34%). Продаја пословних простора пала је око 21%, кућа око 20%, гаража око 18%, грађевинског земљишта око 14%, док су станови и апартмани, као и пољопривредна земљишта, у паду око 13%. Најмањи пад бележе господарске зграде, око 2%.

Стручњаци тврде: "Није драматично, већ очекивано"

Иако бројке на први поглед делују забрињавајуће, људи који су свакодневно на тржишту тврде да нема разлога за панику. По њиховој оцени, ради се о корекцији стања после година "хиперактивног" тржишта.

Порука са терена је јасна, проценти звуче крупно, али у апсолутним бројевима то и даље није сценарио налик 2008. или 2009. години. Тржиште се успорава, али се не руши.

Купци су опрезнији - тражи се "права вредност"

Агентима је посебно упало у очи то што купци више не улазе у куповину као раније. Последњих година се куповало брзо и често "за свашта", а сада се за исти новац тражи реална вредност, квалитет, локација и фер цена.

Некретнине које су квалитетне и коректно процењене и даље се продају без већих проблема. С друге стране, оне које су постављене по нереалним ценама остају дуже у огласима, јер купац више не јури по сваку цену.

Странци се делом повлаче, Јадран и даље држи интересовање

У хрватском приобаљу се примећује да је страних купаца мање него раније, посебно из појединих западних земаља. Међутим, интересовање није нестало, већ је постало опрезније и избирљивије.

Спорији раст цена, а не нагли пад

Кључно питање је шта се дешава са ценама. Логика мање продаје = ниже цене не мора да важи на тржишту где је потражња годинама била већа од понуде и где је власништво над некретнином дубоко укорењено као животни циљ.

Процене са терена иду у смеру да двоцифрени раст цена може да успори, а да се раст приближи инфлацији или се задржи на умеренијем нивоу. Добре локације и квалитетне некретнине, по правилу, најдуже држе цену.

Шта се у исто време дешава у Србији?

У Србији се види сличан образц, купци су опрезнији и број трансакција може да успори, али цене и укупна вредност тржишта и даље показују раст.

Према подацима Републичког геодетског завода, тржиште непокретности у Србији у трећем кварталу 2025. године показује раст вредности тржишта од 2,2%, уз смањење броја трансакција од 2,6% у односу на исти период претходне године.

Истовремено, РГЗ индекс цена станова за треће тромесечје 2025. бележи међугодишњи раст цена од 6%, док је у односу на претходно тромесечје забележен раст од 1,43%.

Додатно, РГЗ је објавио и да је укупна вредност промета на тржишту непокретности у првом полугодишту 2025. износила 3,8 милијарди евра, што представља раст од 11,9% у односу на прво полугодиште 2024. године.

Стабилизација, не рушење - тржиште тражи реалну цену

Укупна слика у региону тренутно више личи на стабилизацију него на слом. После година убрзаног раста, купци траже реалну вредност за свој новац, а продавци који поставе фер цену и имају добру локацију и квалитет и даље проналазе купца. Само уз нешто више опреза, више преговора и више времена.

Да ли ће пасти цене станова у 2026. години?

Нагли пад цена станова у 2026. години за сада није реалан сценарио. Већина стручњака очекује успоравање раста и стабилизацију тржишта, али не и велики пад. Појефтињење би могло да се види само код прецењених некретнина, лошијих локација и староградње која дуго стоји без купаца. Истовремено, квалитетни станови на добрим локацијама и даље ће држати цену, јер је потражња и даље већа од понуде. То значи да би 2026. година могла да буде година преговора и бољих услова за купце, у којој купци могу да добију боље услове, али не и драстично јефтиније квадрате.