Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Хемикалије у храни које сте вероватно данас појели

01.06.2014. 18:43
porodica ruča
породица руча / Извор: Профимедиа

Врло је тешко знати шта се тачно налази у храни коју свакодневно конзумирамо, а уколико помно не пазимо и не проверавамо састав наведен на амбалажи, постоји велика шанса да уносимо састојке које никада не бисмо ни у лудилу појели!

Со

Смањењем уноса соли за пола могло би се спасити чак 100 хиљада живота годишње. Азодикарбонамиди разграђују со на супстанце које могу потенцијално бити канцерогене, стога је смањење уноса соли свакако препоручљиво. Произвођачи хране почињу смањивати удео соли у храни, но тај процес је врло спор, стога свакако треба припазити на састав намирница. Осим у прехрамбеним производима, со се користи приликом обраде метала, папира и целулозе.

БХА и БХТ

Грицкалице попут чипса врло често се припремају у биљном уљу, а управо то уље може бити опасно за здравље након што се упакују. Тај се поступак назива оксидација. Бутилирани хидроксианисол (БХА) и бутилиран hydrozyttoluene (БХТ) су антиоксиданти и конзерванси на бази нафте који се користе у многим намирницама како би спречили оксидацију и продужили им рок трајања. Разградњом БХА и БХТ долази до канцерогених спојева у телу. Америчко министарство здравства наводи како се БХА може сматрати канцерогеним спојем, но ипак га је легално стављати у храну. БХА се врло често користи и код гумених и нафтних деривата те у козметичким производима. Овај адитив може се пронаћи у фолијама за паковање производа, житарицама, кобасицама, пљескавицама, жвакаћим гумама, чипсу, пиву, маслацу, биљним уљима, козметици и храни за животиње.

Бромирано биљно уље

Бромирано биљно уље је обично биљно уље којем је додат хемијски елемент бром. Управо због тог додатка не морате протрести сокове пре отварања јер броминирано биљно уље равномерно распоређује молекуле укуса у пићу. Но две одвојене студије показале су како појединци који пију велике количине сокова трпе озбиљне здравствене поседице за које лекари криве управо то уље. Бромирано биљно уље забрањено је у многим европским земљама, али нажалост, у многима није, па се још увек може наћи као саставни део газираних сокова. Осим у соковима, ово уље се користи у спрејевима за нос, пени за гашење пожара, бојама за косу.

Калијев сорбат

Овај конзерванс спречава раст гљивица и плијесни у јогуртима, сиревима, желеима, тортама и сушеној говедини. Калијев сорбат један је од најчешће кориштених конзерванса на свету. Центар за науку у јавном интересу сматра калијев сорбат сигурним по питању здравља, а прехрамбени научници истичу да би избацивање овог конзерванса из хране могло изазвати нетолеранцију на плесан код потрошача.

Диметил-полисилоксан

Супстанца против згрушњавања има широку примену у прехрамбеној индустрији. Диметил-полисилоксан је на бази силикона те спречава пењање уља за време пржења помфрита. Налази се у готово свим врстама прехрамбених производа, од чоколаде, па  до жвакаћих гума. Ова супстанца се такође може пронаћи у козметици и у шампонима.

Калцијум пропионат

Овај се конзерванс често налази у хлебу и пециву, а спречава или успорава раст микроорганизама. Осим тога, често се користи у дуванској производњи као конзерванс. Премда се наводи као сигуран за здравље, одређени брендови хлеба као замену користе пшенично брашно.

Ред 4

Боја за храну кармин, такође позната и као К-цармин, Ред 4 или екстракт инсекта cochineala, добија се од куваних и здробљених буба који се зову cochineal. Због црвене нијансе управо се кармин може пронаћи у јаркоцрвеним бомбонима и слаткишима. Код неких особа ова боја за храну може изазвати алергијске реакције. С тим да је њено коришћење широко распрострањено, неки произвођачи тврде да је више не користе и да је замењују бојама базираним на соку од парадајза.

Вештачке боје

Већина хране која се продаје у Европи и која садржи вештачке боје носи ознаке упозорења о ризицима повезаним с бојама и изазивању хиперактивности код деце. Стога свакако треба читати састав на амбалажи, а споменуте боје су синтензоване од катрана и нафте. Реч је о једном од најчешће кориштених адитива у прехрамбеним производима. Вештачка бојила најчешће се налазе у соковима, слаткишима, пекарским производима, житарицама, пудингу, џему, хлебу, тестенини и сиру, замрзнутим производима, брзој храни и сладоледу.

(Тпортал)