КАД СЕ ЖЕНА НАЂЕ НА ЧЕЛУ СТРАНКЕ: Водим је као своју кућу - домаћински, с љубављу и пажњом
Председница ДСС-а Санда Рашковић Ивић открива за Србију Данас како је то бити жена на челу странке, који је био преломни тренутак да се упусти у политичке воде, као и колико је "Олуја" утицала на њу као на личност.
Пресудан тренутак за моју кандидатуру за председницу ДСС био је тренутак када се сакупила "критична маса" људи у странци, и то оних до којих држим, који су ме замолили да се прихватим овог посла. ДСС је остала испод цензуса, дугогодишњи председник се повукао, а страначкој политици демократског и националног претило је утапање у политикантску прагматичност сарадње са СНС чија политика и технологија владања стоје у потпуној супротности с нашим принципима. То је био изазов!
Памтим сат који сам добила од Деда Мраза кад ми је било 8 година. То ми је био први сат у животу и осећала сам се тада важном и одраслом.
Није лако бити жена на челу странке, често вас не узимају озбиљно, потцењују ваш рад. Натписи у новинама да "не бива вожд у сукњи", па до разних других инсинуација чине положај тежим и беспотребно црпе енергију. Али, то спада у "дечје болести" политичке културе нашег друштва, и сигурна сам да ће проћи.
Жена странку води као своју кућу, домаћински, с пажњом, љубављу и посвећеношћу. То не значи да влада стање анархије. Жене су склоније договору и стрпљивије су. Они који су од нас отишли били су нестрпљиви, а неки додатно и алави на функције.
Свако велико људско зло и несрећа обележе и одреде човека. Било ми је тешко да не мрзим оне који су учинили ово страшно зло нашем српском народу. Мржња више изједа мрзитеља него објект мржње. Зато не треба никога мрзети, али не смемо заборавити.
Отац и као животни и као политички узор
Мој политички, животни и професионални узор је мој отац Јован Рашковић, један од најблагороднијих, најпаметнијих и најобразованијих људи које сам срела у мом већ дугачком животу.
Политика странке се није променила. Дошло је до смене генерација, што је и природно. Пришли су нам врло угледни интелектуалци, спортски радници и представници студентских udruženja... DSS је сада више присутна на терену и у директнијем смо контакту с народом.
На жалост нисам спортски тип. Мој домет је био трчање за децом по парку. Лети волим пливање, зими скијам када имам времена. Слободно време посвећујем читању. Уживам и у игри с унуком. То је права радост!