Најлепши цитати из дела Јована Стерије Поповића

Рођен је у Вршцу 1806. године у трговачкој породици. Основну и средњу школу похађао је у Вршцу, Темишвару и Пешти а права у Кежмароку. Уставобранитељска влада га је 1842. године поставила за министра просвете. Један је од оснивача Друштва српске словесности (данашња српска академија науке и уметности), Народног музеја и Београдског читалишта - Библиотеке. Поставио је темеље модерног школства Србије, а аутор је и многих уџбеника. Сматра се оснивачем српске драме и комедије. 

Ово су неки од многобројних цитата из Стеријиних песама :

• Ништа из ништа, згрувано у ништа, даје све ништа. Шта желиш више од ишчезлог ништа?
• Но нек само Српство траје, макар били ваши дани заборавом претрпани, ил' песништва смешна брука.
• О, читатељи, чувајте наслов од гдикојих књига, без њих јер нећете знат' књиге о чему су те.
• Многе се књиге украшују споља именом "цвеће", ал' изнутра шта је? Коприва, коров и штир.
• Све ти знаш шта Руси, шта други дворови мисле, само што сам мислиш, тешко ти бива знати.
• Кад Турчин робље продаје на тргу, брзбожник он је и звер, кад ти за посао купујеш црнце, среће отвараш им двер.
• Зовеш ме глупим варваром, зашто? Мисли што не знам крити, што таштим цвећем истину нагу, незгодно ум ми кити.
• Куд' ти се жудње растурују, друже, тражећ' за венце по висини руже; грбави пути, што нас воде к' вису, убави нису.
• Љупко дише око мене живоносног цвећа сплет, све с' зелени, само један - мог живота вене цвет.
• Дај мртвоме бар покоја, нит' клеветај моје труле кости, жертва падох, шта ћеш више? Над гробовима не лију се злости.
• С каквим трудом негован је цветоплодни рукосад, ко ужива, не разбира туђу муку, туђи рад.
• Неудате невести завиде лепојке, а удате уздишу што нису девојке.
• "Младост лудост", кажу људи, стари младе куде; али зато сви волимо младе, па и луде.
• Брак је кавез; птице споља унутра би хтеле, а које су већ унутра, те напоље желе.