РУСКУ БАЈКУ МЕЊА АМЕРИЧКА: Може ли до нас амерички гас?
Амерички сенатор је понудио балканским земљама да уместо руског користе течни гас с оне стране Атлантика, али није рекао да је та “операција” готово немогућа.
Да би балканске земље постале независне од Русије и њеног гаса а Балкан престао да буде увозно зависан од Русије амерички сенатор Кристофер Мафри нудио је Балкану течни гас само што још не постоје услови за његов транспорт
Марфи је објаснио, да Америка све више извози течни гас и нафту те да би могла да постане алтернативни снабдевач на Балкану, преноси Глас Америке.
"Тачно је да је потребно решити транспорт америчких енергената до Балкана, па су већ у току преговори о изградњи потпуно новог терминала у Хрватској. Европљани оклевају да се баве таквом технологијом. Међутим, успех експлоатације нафте и гаса из шкриљаца у Америци није само у малим трошковима производње, већ и у томе што је еколошки безбедан", истакао је сенатор.
Америчка технолошка помоћ је на располагању,додао је он.
Добија ли Русија на овај начин конкуренцију на европском гасном тржишту?
Србија, која после одустајање Русије од "Јужног тока”, нема више ни времена, ни могућности да бира одакле ће се снабдевати гасом, будући да је 95 одсто увозно зависна, поставља питање да ли би и како Америка могла да нам изађе у сусрет, јер за тако нешто не постоје техничке могућности, а да се не говори о трошковима транспорта и цени плина која би морала бити бар приближна или нижа од оне која се плаћа за увоз руског гаса, пише Политика.
Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже, да је ово још један у низу великих обећања које Америка даје последњих дана због сукоба Брисела и Москве око Украјине, чиме се заправо врши притисак на Балкан да дигне руке од руског гаса.
"С обзиром на то да не постоје техничке могућности да се тај гас из Америке довезе до Балкана, гас би морао прво да се из гасног преведе у течно стање и тако превози танкерима. Неопходно би било саградити постројења, терминале и складишта у лукама за шта би требало најмање пет година када је Србија у питању", каже Вулетић.
Да би се, објашњава, на овај начин превезло 63 милијарди кубика гаса колико је требало да стигне "Јужним током”, требало би имати на располагању најмање 50 танкера, с тим што би они путовали данима како би тај гас дошао до крајњег одредишта. Иако се тврди да је гас добијен из шкриљаца јефтинији, када се узму у обзир сви трошкови допремања, претварања из гасног у течно стање, уз градњу постројења или гасовода, кубик плина био би бар двоструко скупљи од природног гаса који Србији стиже из Русије, објашњава Вулетић за Политику.
Упитан да ли би нам могла помоћи изградња терминала у Хрватској о којој је говорио и амерички сенатор, Вулетић каже, да је потпуно свеједно да ли ће се терминали градити на Крку, у Бару или Плочама, ако цена гаса није исплатива за крајњег потрошача, каже он.
Вулетић се слаже да је производња гаса из шкриљаца учинила САД готово највећим светским произвођачем гаса, али шта то вреди када та роба не може да се транспортује у Европу, где су неке земље већ тражиле увоз због кризе у Украјини.
Према расположивим подацима у Србији су регистровани шкриљци довољни за 70 година експлоатације, али је експлоатација скупа тако да се до сада рачунало с увозом руског гаса. Вулетић каже да је слична ситуација и када је реч о течном гасу који САД нуди Балкану, јер то није као када је руски гас у питању – постоје резерве и потребне количине се гасоводом транспортују до Србије.
"Течни гас би опет подразумевао превоз танкерима, а ако је тај гас толико исплатив зашто га Европа већ није увозила уместо руског гаса кад овај гас може да се допрема и из Нигерије, Индонезије и Катара? Зато што им је руски гас увек до сада био јефтинији и доступнији", закључује Вулетић.
