Сија у собама као на стадиону
Богата Европа је законом забранила употребу усисивача јачих од 1.600 вати, као и фенова, а разматра да ограничи и рад још 30 апарата који превише троше струју. Србија, с друге стране, буквално расипа енергију, иако нам је скупа и без обзира на то што је нема довољно. И код нас постоји закон чији је циљ смањење потрошње, али, уобичајено, и овде је проблем примена.
Србија, иначе, троши 2,5 пута више енергије по јединици друштвеног производа од светског просека и четири пута више од просека у земљама ЕУ. А у нашим домаћинствима је потрошња енергије потпуно нерационална.
Српске породице греју и до три пута мањи простор од фамилија у Европи, али за много више пара. Домаћинства на Старом континенту просечно греју 90 квадрата, а у Србији је просек нешто мало више од 30 квадрата.
За грејање по квадрату потрошимо годишње 220 киловата, а житељима Европе је за квадрат потребно само 90 киловата. Такво разбацивање последица је катастрофалне изолације већине наших објеката и стандарда изградње који су важили претходних деценија.
"Закон о ефикасном коришћењу енергије је донет у марту прошле године и у току је доношење подзаконских аката, који у разним областима прецизирају мере за ефикасно коришћење енергије", каже др Слободан Ружић, директор "Енерџи сејвинг групе“.
Једна од тих мера је и обавезно обележавање апарата по категорији енергетске ефикасности. Тако се потрошачу даје до знања колико су енергетски ефикасни уређаји и колико ће енергије трошити мање. Други акт прописује минималне стандарде и максималну потрошњу електричних апарата. Прописе ће контролисати инспекција. Овај закон прописује, такође, да се при јавним набавкама обавезно вреднује енергетска ефикасност уређаја. То значи да је законска основа постављена, а очекујем да ће да ће за годину дана већина подзаконских аката бити усвојена.
Према његовим речима, Европа је одредила циљ да до 2020. троши 20 одсто мање енергије из фосилних горива, а Србија је као кандидат за Европску унију прихватила да имплементира законе ЕУ.
"Наш акциони план за енергетску ефикасност предвиђа смањење финалне потрошње енергије из фосилних горива. Обавезали смо се да до 2020. године удео обновљивих извора енергије са садашњих 21 одсто порасте на 27 одсто у финалној потрошњи енергије", каже Ружић. - То значи да ћемо морати да смањимо расипање енергије из фосилних горива и повећамо производњу из ОИЕ. А, све то значи и велика улагања.
Закон не прецизира санкције
Закон, дакле постоји, чиме је дат сигнал грађанима и привреди како би требало да се понашају. Ипак, у закону тренутно нема санкција за све оне који га заобилазе. Није прецизирано колико ће прекршиоци овог закона бити "кажњени“ по џепу.
"Папир трпи све и могу се написати и усвојити прописи и закони који ће по том питању бити строжи од европских", истиче Јелица Путниковић, уредник "Балкан магазина“, за Новости.
"Али, битна је примена. Треба сви да буду енергетски ефикаснији. Све акције државе у том смеру су добродошле. Ипак, потребно је повести озбиљну кампању и да се енергетска ефикасност не финансира комерцијалним кредитима. Треба да се примењују већ донети прописи, да се фаворизује енергетски ефикасна градња, да привреда смањи потрошњу енергије и тако своју производњу учини јефтинијом, а производе конкурентнијим на тржишту."
