"Велики болови траже велике душе": Овако говоре велики писци и мислиоци О БОЛУ И ПАТЊИ!
12.06.2015.
12:10
Нема човека који у животу није патио и осећао неку врсту душевног бола. Велики писци и мислиоци пренели су своје искуство у кратке поуке, у којима се свако од нас највећим делом може идентификовати.
- Људска душа саму себе вређа ако допусти да је савлада наслада или бол. (Марко Аурелије)
- Само нам сродна бол измами сузу, и свако заправо и плаче због себе. (Хајне)
- Велики болови траже велике душе и само велике душе трпе велике болове. (Божидар Кнежевић)
- Све се родило из бола и крви. Као и дете. (Јован Дучић)
- Свака бол којој не можемо наћи природног лека брзо прође. (Самјуел Џонсон)
- У телесном болу најмучније је оно нетелесно, то јест наше нестрпљење и наше веровање да ће бол трајати заувек. (Пол Жан)
- Ништа нас не чини тако великима као велика бол. (Алфред де Мисе)
- Бол за изгубљеном ствари много је већи него што је она сама вредела. (Момчило Настасијевић)
- Од новог јада стара бол ће проћи. (Шекспир)
- Ако желимо да одредимо степен кривице којом је оптерећен и сам наш живот, погледајмо и патњу која је с њим повезана. Свака велика бол, била тјелесна или душевна,говори нам шта заслужујемо: јер она нас не би могла задесити да је нисмо заслужили. (Шопенхауер)