ЖИВОТ СРБА У АЛБАНИЈИ: Терају нас да узмемо понижавајућа албанска презимена
Срби у Албанији потпуно су обесправљени, тешко нам је да опстанемо, али и да сачувамо идентитет, тврди Павло Јакоја Брајовић, председник српско-црногорског удружења "Морача-Розафа".
"Албански закони су у супротности са европском конвенцијама, па је зато неопходно да проблем 30.000 Срба буде приоритет у односима Србије и Албаније", рекао је у интервјуу за приштинско Јединство.
"Школа на српском језику нема, а изјашњавање о националној припадности је забрањено, као и употреба традиционалних имена и презимена на -ић. У матичним књигама избрисана је првобитна српска националност и дефинисана као албанска. Карактеристична породична имена и презимена под присилом су замењена албанским, која су по свом значењу, понижавајућа, као што су Друри (Дрво), Arra (Орах), Гури(Камен), Хекури(Гвожђе)...", прича он.
"Када се рађало српско дете, родитељи су били присиљени да му дају албанско име, и то из припремљеног списка имена, који достављају албански државни органи. Онима који желе да се одрекну тих имена и презимена, у последње време, дато је право да у канцеларијама служби за вођење матичних књига поднесу захтев за њихову промену, под условом да се мења само једно или име или презиме", прича Брајовић.
Српска заједница је тек 2006. године добила статус националне мањине. Међутим, у овој земљи и даље нема школа на српском.
"Јединствено је то што у Албанији једна национална заједница и то српска од 1934. године нема школе на српском. Пре тога је у Скадру постојала српска школа 'Обилић', али је тада краљ Зогу забранио школовање на српском, што је један од најважнијих услова за очување идентитета", каже Брајовић.
Он додаје да је одржавање контаката са матичном државом укинуто, као и право на слободу вероисповести. Иначе, Срби углавном живе у Скадру, Коплику и околним селима, пише "Курир".
