Легендарни jazz и фусион састава први пут у Србији: Yellowjackets на Нишвилу

Језгро састава Yellowjackets је окупљено 1977. године и то као пратећи бенд гитаристе Робена Форда, који тада снимао први соло албум (пре свега инструментални), а осим Russella Ферантеа у постави су тада били и бас гитариста Jimmy Хаслип и бубњар Ricky Lawson. С обзиром да је издавач охрабривао Робена Форда да се окрене комерцијалнијем (вокалном) репертоару, остали чланови су одлучили да направе „бенд унутар бенда“ јер су желели да наставе и са инструменталном музиком. О избору имена Russell Феранте је рекао: „Ако ту очекујете нешто интригантно или смислено - вероватно ћете бити разочарани.  Jimmy је донео хрпу предлога – углавном катастрофалних - и од свих понуђених имена одабрали смо „Yellowjackets“ јер се чинило да конотиртра нешто живахно и енергично, односно - нешто са жаоком.  Једном када одаберет име – некако заглавите са тим и ево нас толико година касније – ми смо матори мушкарци који свирају у бенду тог имена“!

Кроз групу су у међувремену прошли многи вансеријски музичари: гитаристи Мике Miller и Michael Ландау, саксофониста Марц Russo, бубњари Петер Ерскин, Terri Lyne Carrington, Марцус Баилор и Ricky Lawson, басиста Felix Пасториус (син легендарног Јацо Пасториуса)... Иако су Yellowjackets кренули као типичан фусион (или jazz роцк) бенд (прву Grammy награду су добили за најбољи ритам и блуз инструментал) временом, и уз утицај свих оних који су прошли кроз бенд -  њихова музика добијала нове димензије, тако да данас група функционише како у домену звука по којем су одмах по оснивању постали познати, тако и у комплекснијем џез изразу „у ужем смислу речи“. Између осталог Yellowjacketsi су са две нумере учествовали и у соундтрацку за филм „Звездане стазе 4“ из 1986. године.

Када је реч о регферанцама садашњих чланова, клавириста Russel Феранте је на велика врата музичке сцене ушао као двадесетогодшњак пратећи на европској турнеји  чувеног блуз певача Jimmy Witherspoona. Наступао је снимао, компоновао и продуцирао за многе велике музичаре (Јое Farrell, Том Scott, Јони Mitchell, Садао Watanabe, Bobby McFerrin, Michael Франкс, Ал Jarreau), а веома је активан и као jazz педагог на jazz академијама и  мастеркласовима широм света,а гостујући је професор и на чувеним колеџима Беркли и У.С.Ц.

Боб Минтзер - мулти инструменталиста на дувачким инструментима са трском, али и композитор, аранжер и диригент - бенду се прикључио 1991. године, а од 2015. године је, упоредо са ангажовањем у Yellowjacketsima (али и на другим пројектима) и шеф диригент чувеног немачког WDR биг бенда у Келну. Упоредо са студијама кларинета у Мичигену (где је упознао и Петера Ерскина са којим је често сарађивао)  и на Manhattan School оф Мусиц  – сам се усавршавао свирајући jazz у клубовима. По завршетку студија, када је напунио 21 годину, придружио се оркестру Тита Пуентеа, наступао са Еумиром Деодатом, и две године провео на турнеји биг бенда који је водио легендарни Buddy Rich. У том оркестру је имао прилику да се докаже и као одличан аранжер, што му доноси и позив да свира али и аранжира за вероватно најбољи биг бенд 70-их и 80-их: Thad Јонес/Мел Lewis Orchestra. На списку значајних имена са којима је сарађивао су и Арт Blakey, Јое Chambers, Мике Маниери, Јацо Пасториус... Године 1983.  У Њујорку је покренуо је свој биг бенд у којем су свирали и Michael и Randy Брецкер, Марвин Stamm, Лоу Soloff, Barry Рогерс, Даве Taylor, Дон Гролницк, Will Лее, Петер Ерскине, Рогер Росенберг (...). Овај оркестар је често наступао у клубу „7th Авенуе South“ (чији су власници били браћа Брецкер) али и у чувеном „Village Вангуард“. У то време је као аранжер и продуцент започео сарадњу са „Дигитал Мусиц Продуцтионс“ једном од првих етикета која је користила нови носач звука – компакт диск. Током 23 године Минтзер је за ДМП снимио 12 биг бенд албума од ко0јих је четири било номинована за Grammy, а један (Хомаге то Цоунт Басие) је и добио ову престижну награду. Двадесет две године је предавао на Manhattan School оф Мусиц, а 2008. се из Њујорка преселио у Лос Анђелес (у кућу у којој је некада живео Арнолд Schoenberg) где је прихватио место шефа jazz одсека на Thornton School оф Мусиц где и данас предаје. 

Бубњар Will Kenedy је пре повратка у групу 2010. године, био члан Yellowjacketsa и у периоду од 1987. до 1999. Хербие Ханцоцк, Chaka Кхан, Snarky Puppy, Bobby McFerrin, Есперанза Спалдинг, Георге Бенсон, Лее Ритеноур... само су неки од музичара и састава са којима је овај музичар– сарађивао током каријере. Will је и цењени педагог ( држи jazz клинике широм света), а последњих гидина је и доцент на Универитету Јужне Калифорније - одсек за jazz и популарну музику који води Патрициа Русхен.

Најмлађи члан бенда је  басиста Дане Алдерсон,  који се Yellowjacketsima придружио 2015. године,  доневши са собом нову енергију и младалачки полет. Године 2001. са 18 година, освојио је 3. место на Националном Аустралијском такмичењу jazz басиста, одржаном на Vangaratta Jazz Фестивалу. Био је стипендиста вероватно најзначајнијег џезера јужне хемисфере – трубача и мултинструманталисте Јамеса Morrisona. Био је подршка чувеном басисти Вицтору Wootenu током серије мастеркласова по Аустралији, а са Јамесом Morrrisonom је наступао широм Европе и Азије.